Javni dug veći za 1,95 milijardi evra, udeo u BDP-u pao
Ministarstvo finansija objavilo je da je javni dug Srbije na kraju juna iznosio 41,29 milijardi evra. Nominalno je za šest meseci veći za oko 1,95 milijardi, ali je udeo u BDP-u pao na 43,8 odsto.
Javni dug Srbije na kraju juna 2026. iznosio je oko 41,29 milijardi evra, odnosno 43,8 odsto bruto domaćeg proizvoda, pokazuju podaci Ministarstva finansija. Mesec dana ranije dug je bio 41,14 milijardi evra i 43,7 odsto BDP-a.
Poređenje sa krajem prošle godine daje jasniju sliku od mesečnog pomaka. Na kraju 2025. dug je iznosio 39,34 milijarde evra i činio 44,4 odsto BDP-a. Za šest meseci 2026. nominalni iznos je porastao za oko 1,95 milijardi evra, dok je udeo u BDP-u pao za 0,6 procentnih poena.
Tempo unutar polugodišta nije bio ujednačen. Prosečno mesečno povećanje u prvih šest meseci iznosilo je oko 325 miliona evra, a od maja do juna dug je porastao za oko 150 miliona, dakle upola sporije od tog proseka.
Dva smera nisu protivrečna. Ministar finansija Siniša Mali naveo je, pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku, da je realni rast BDP-a u drugom kvartalu iznosio 3,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Kada privreda raste brže od zaduženja, isti dug pritiska manje, iako je u evrima veći.
Ko su najveći poverioci Srbije?
Uprava za javni dug objavljuje i strukturu obaveza po poveriocima. Na kraju juna raspored je bio sledeći:
- kupci evroobveznica: 12,41 milijardu evra
- kupci dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti: 6,94 milijarde evra
- poslovne banke, po osnovu kredita: 5,30 milijardi evra
- kineska Eksport-import banka: 2,82 milijarde evra
Prve dve stavke zajedno nose 19,35 milijardi evra, blizu polovine ukupnog duga. Najveći deo obaveza servisira se, dakle, prema tržištu hartija od vrednosti, a ne prema pojedinačnim državama ili međunarodnim finansijskim institucijama. Kineska Eksport-import banka je jedini pojedinačni poverilac iz te druge grupe u vrhu liste.
Petina duga je u dinarima
Oko 21 odsto ukupnog duga denominovano je u dinarima, a najveći deo ostatka u evrima. Ta srazmera je bitna zato što se dug u stranoj valuti prevodi u domaću po kursu, pa i sama promena kursa pomera iznos obaveza bez ijednog novog zaduženja.
Dinarski deo tu izloženost smanjuje, ali je i dalje manjinski. Evroobveznice ostaju glavni instrument finansiranja države, sa 12,41 milijardu evra, što je gotovo dvostruko više od dugoročnih dinarskih hartija.
Šta junski presek ne obuhvata
Sredinom jula Srbija je pozajmila 500 miliona evra kroz takozvano ad hok zaduživanje. Taj iznos nije u junskoj brojci, on ulazi tek u naredni mesečni presek, pa će julski podatak biti veći i bez ijednog novog aranžmana.
Na rashodnoj strani do kraja godine stoji nekoliko najavljenih obaveza:
- jednokratna pomoć građanima, više od 46 milijardi dinara
- paket za penzionere, socijalno ugrožene i borce u septembru, oko 600 miliona evra
- 30.000 turističkih vaučera po 10.000 dinara, najmanje 300 miliona dinara
Svaki punoletan građanin po toj šemi dobija najmanje 6.000 dinara, a pojedini i višestruko više. Predsednik Aleksandar Vučić najavio je isplate ovim rečima:
Neka lica će dobiti i 12.000 dinara, neki čak i 18.000 dinara. Ukupno će biti 7.668.000 isplata.
Reč je o isplatama vezanim za nasleđene akcije javnih preduzeća, o čemu detalji još nisu objavljeni. O septembarskom paketu od oko 600 miliona evra i o izvršenju budžeta, u kome je za nabavku aviona rafal u prvoj polovini godine izdvojeno 58,7 milijardi dinara, pisali smo ranije danas.
Sledeći presek odnosiće se na kraj jula i u njemu će se prvi put videti pola milijarde evra ad hok zaduženja. To je i prva provera da li udeo duga u BDP-u nastavlja da pada uprkos rastu nominalnog iznosa.
