Beograd na vodi: dug od 100 miliona evra bez odgovora
Savet za borbu protiv korupcije objavio je izveštaj u kome navodi da nije uspeo da utvrdi ko je stvarni investitor projekta Beograd na vodi ni koliki je dug tog preduzeća prema Gradu Beogradu.
Dugovanje preduzeća Beograd na vodi prema Gradu Beogradu iznosi oko 100 miliona evra, kako je utvrdila Državna revizorska institucija, a odgovor na pitanje da li je taj dug izmiren i dalje ne postoji. Grad Beograd taj podatak nije dostavio ni pošto je Poverenik za informacije od javnog značaja doneo rešenje kojim ga na to obavezuje, navodi Savet za borbu protiv korupcije u Izveštaju o netransparentnosti rada državnih institucija, o kome se izveštava 6. avgusta 2026.
Reč je o telu Vlade Srbije koje već više od dve decenije ponavlja da njegove preporuke ne dobijaju odgovor. Ovaj izveštaj tu ocenu prenosi na konkretan predmet: najveći građevinski projekat u zemlji, o kome ni institucija koju je osnovala sama Vlada ne može da dobije osnovne finansijske podatke.
Šta Savet nije uspeo da utvrdi
Spisak nepoznanica je kratak i nezgodan, jer se odnosi na stavke koje bi u svakom drugom poslu bile prva strana ugovora:
- ko je stvarni investitor projekta Beograd na vodi
- na koji način je utvrđen procenat vlasništva u projektu
- koliko investitor duguje Gradu Beogradu i Republici Srbiji
- koliko je Republika zadužena srazmerno svom učešću i koliki je prihod koji je po tom osnovu ostvarila
Odnos kapitala je poznat: 68 odsto čini privatni kapital, 32 odsto kapital Republike Srbije. Kako se do te podele došlo, u dokumentaciji koju je Savet dobio ne piše.
Ko je investitor koji plaća radove?
Javnosti je dostupan samo Ugovor o zajedničkom ulaganju, a Savet navodi da taj dokument nema osnovne elemente ugovora o građenju.
“Kada se zaključi jedan ugovor o zajedničkom ulaganju u izgradnju objekata i infrastrukture, on pre svega mora imati osnovne elemente ugovora o građenju, a to je da reguliše posao u koji se zajednički ulaže, šta se gradi, koja je cena tog posla, ko šta ulaže i u kom periodu će biti završen svaki objekat pojedinačno, kao i planirana infrastruktura i javne površine. Ovaj ugovor nema te elemente, a pre svega ko je investitor koji plaća cenu radova i ostale troškove gradnje, kao ni koji su izvođači radova”, stoji u izveštaju Saveta.
Kao strateški partner u ugovoru se navodi Belgrade Waterfront Capital Investment LLC iz Abu Dabija, čiji je zakonski zastupnik Mohamed Alabar. Kao garant se navodi Al Maabar International Investment LLC, takođe iz Abu Dabija, sa istim zastupnikom. Obezbeđenje posla i obaveza iz posla time stoje kod istog čoveka, što je stavka koju bi svaki due diligence postupak označio kao pitanje pre potpisa, a ne posle njega.
Šest godina istog ćutanja
Savet je iste podatke tražio još 2019. godine i te godine objavio poseban izveštaj o netransparentnosti ugovaranja. Od Grada Beograda je zatražio ugovor o međusobnom regulisanju obaveza između Grada i Republike, odgovor nije stigao ni posle rešenja Poverenika. Od Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Grada Beograda tražio je troškove uređivanja zemljišta, raščišćavanja površina, sanacije životne sredine i eksproprijacije. Ministarstvo zaštite životne sredine je na pitanje o sanaciji životne sredine odgovorilo da traženu dokumentaciju ne poseduje.
Šest godina kasnije ista pitanja stoje na istom mestu, a u međuvremenu je Državna revizorska institucija utvrdila iznos duga. Gradonačelnik Aleksandar Šapić nije promenio praksu svojih prethodnika, ocenjuje Savet, i to naziva kršenjem zakona i urušavanjem institucija.
Nesrazmera koja se ne vrednuje
Obaveze Srbije iz ugovora su nabrojane: ustupanje zemljišta, sanacija životne sredine, izgradnja komunalne i saobraćajne infrastrukture i troškovi eksproprijacije. Nijedna nije iskazana u novcu. Obaveze stranog partnera su ostale neodređene i takođe nevrednovane, pa Savet zaključuje da su dve strane ugovora nesrazmerno opterećene.
“Taj odnos vlasništva je utvrđen na potpuno netransparentan način, zbog čega postoji ozbiljna sumnja da se tu ne radi o nacionalnom interesu države, već potencijalno veoma koruptivnom poslu”, navodi Savet.
Poverenikova rešenja u ovom slučaju nisu proizvela nikakvu posledicu, pa iznos od oko 100 miliona evra ostaje na nalazu revizije, bez potvrde da li je i kada naplaćen. Sledeći podatak koji bi tu prazninu mogao da popuni je odgovor Grada Beograda, isti onaj koji Savet traži od 2019. godine.
