Završni račun Beograda: DRI našla 603 milijarde van knjiga

Državna revizorska institucija (DRI) dala je negativno mišljenje na konsolidovane finansijske izveštaje završnog računa budžeta Grada Beograda za 2025. godinu. Revizori navode da je vrednost prirodne imovine u knjigama grada niža od stvarne za procenjenih 603,24 milijarde dinara (~5,1 milijardi EUR), a da zgrade, stadioni i garaže nisu evidentirani uopšte. Konverzije u evre računate su po kursu od oko 117,2 dinara za evro.

Šta u knjigama grada nedostaje?

Najveći deo nalaza odnosi se na zemljište. Po pravilniku se na kontu „prirodna imovina“ knjiže zemljišta, podzemna blaga, šume i vode koje korisnici sredstava koriste u obavljanju svoje delatnosti i kojima upravljaju. DRI procenu iznosa formuliše ovako:

„Vrednost prirodne imovine manje je iskazana u procenjenom iznosu od čak 603,24 milijarde dinara, što predstavlja preko 64 odsto iskazane vrednosti nefinansijske imovine u konsolidovanim finansijskim izveštajima, jer značajan deo zemljišta nad kojim Grad Beograd ima pravo svojine nije evidentiran u poslovnim knjigama“

U bilansu stanja na kraju 2025. prirodna imovina potcenjena je za najmanje 599,99 milijardi dinara, a kapital za isti iznos. Revizori objašnjavaju da u knjigama nije evidentirana prirodna imovina vredna najmanje 633,4 milijarde dinara. Za 56 katastarskih opština nije upisan nijedan kvadratni metar, a za ostalih 111 površine su manje za najmanje 53.830.891 kvadratni metar. U suprotnom smeru, greškom je više evidentirana imovina od najmanje 33,4 milijarde dinara (~285 miliona EUR), zbog dvostrukih unosa i pogrešnih površina, što nije u skladu sa propisima.

Zbog obima tih propusta DRI zaključuje:

„Smatramo da su efekti navedenih pogrešnih iskazivanja, a naročito neevidentiranje značajnog obima prirodne imovine, čiji je finansijski efekat procenjen na najmanje 603.240.354.000 dinara, pojedinačno i u zbiru materijalno značajni i prožimajući za konsolidovane finansijske izveštaje u celini“

Koje zgrade nisu upisane?

Zgrade i građevinski objekti potcenjeni su za najmanje 6,7 milijardi dinara (~57 miliona EUR), a kapital je manji za isti iznos. Razlog je što u poslovnim knjigama nije evidentirano najmanje 56.881 kvadratni metar objekata: najmanje 100 zgrada, dva stadiona i 24 garaže. Nekretnine i oprema ukupno su iskazane manje za najmanje 9,77 milijardi dinara (~83 miliona EUR).

Posledice neevidentiranja revizori opisuju ovako:

„Neiskazivanje imovine koja je u vlasništvu stvara rizik da finansijski izveštaji sadrže netačne podatke, kao i rizik od mogućeg gubitka te imovine“

Koliko zemljišta grad vodi u katastru?

DRI je knjige uporedila sa bazom Republičkog geodetskog zavoda (RGZ). Prema toj bazi, Grad Beograd upisan je kao držalac, korisnik, zakupac građevinskog zemljišta, sa pravom korišćenja i svojinom na ukupno 129.779.762 kvadratna metra, što je oko 130 kvadratnih kilometara. Revizori to opisuju rečima:

„Analizom je utvrđena razlika u evidentiranoj površini prirodne imovine nad kojom Grad Beograd ima pravo svojine, između podataka RGZ i pomoćne knjige osnovnih sredstava, od najmanje 61.032.073 kvadratna metra. Iz obračuna neevidentirane površine isključene su katastarske parcele površine 2.786.639 kvadrata kod kojih su postojale okolnosti koje zahtevaju dodatnu proveru“

Razlika se odnosi samo na površine nad kojima grad ima pravo svojine, a parcele od 2.786.639 kvadratnih metara izuzete su iz obračuna zbog dodatne provere.

Kako je ocenjen račun za 2024?

Za završni račun budžeta za 2024. godinu DRI je u junu 2025. dala mišljenje sa rezervom, a ne negativno mišljenje. Ocena za 2025. je zato strožija nego prošle godine.

Šta kaže Beograd u pokretu?

Organizacija Beograd u pokretu kritikovala je u saopštenju sam rad DRI. Navela je da se izveštaj o reviziji Grada Beograda za 2025. ponovo zadržao na administrativnim i računovodstvenim nepravilnostima, dok „ključna pitanja odgovornosti za trošenje milijardi dinara ostaju bez odgovora“. Izvršni direktor organizacije Nikola Radin, ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru, naveo je da ni nalaz o najmanje 600 milijardi dinara nepravilno iskazane imovine nije praćen jasnim odgovorom na pitanje ko je za to odgovoran.

Beograd u pokretu tvrdi da je ukazao na najmanje 30 tendera sa ozbiljnim indicijama favorizovanja ponuđača i moguće korupcije. Zahteva hitnu kontrolu tih tendera i temeljno preispitivanje rada DRI. Radin u saopštenju kaže:

„Koliko nam je poznato, nijedan od njih nije bio predmet ciljane revizije DRI. Pitamo rukovodstvo ove institucije: koga štitite i zašto ćutite? Njihov rad, eventualno svesno nečinjenje, ali i moguća umešanost u prikrivanje nepravilnosti moraju biti nezavisno ispitani“

Organizacija najavljuje i sledeći korak, ako se pokažu osnovi sumnje na nezakonito postupanje:

„Ukoliko postoje osnovi sumnje na nezakonito postupanje ili svesno nečinjenje, tražićemo da nadležni organi ispitaju i eventualnu krivičnu odgovornost. Niko nije iznad zakona, pa ni državni revizori. Vreme je da DRI počne da radi svoj posao, jer će u suprotnom i njen rad morati da bude predmet ozbiljne istrage“

Ovo su navodi i zahtevi organizacije, a odgovor DRI na njih nismo zatekli u dostupnim izvorima.