Program od 70 miliona dinara za oznaku 100 odsto iz Srbije
Vlada Srbije je za 2026. godinu opredelila 70 miliona dinara proizvođačima hrane od sto odsto domaće sirovine, čime novac prvi put staje iza oznake 100 odsto iz Srbije.
Za podršku proizvođačima hrane napravljene od sto odsto domaće sirovine Vlada Srbije je opredelila 70 miliona dinara u 2026. godini. Program pod nazivom „Domaći kvalitet, od domaće sirovine do vrhunskog proizvoda” usvojen je 6. avgusta, na predlog Ministarstva privrede, a saopštenje o tome objavilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Iznos je, mereno merilima agrarnog budžeta, mali: reč je o oko 600.000 evra za celu godinu i za celu prehrambenu industriju. Politički i tržišno, međutim, to je prvi put da uz nacionalnu oznaku „100% iz Srbije” ide i novac, a ne samo pravilnik i logotip na ambalaži.
Šta znači oznaka 100 odsto iz Srbije?
Oznaku je uvelo Ministarstvo poljoprivrede kao inicijativu koja treba da kupcu u prodavnici olakša da razazna šta je napravljeno isključivo od domaćih sirovina, a šta je samo upakovano u Srbiji. Do sada je taj sistem stajao na obeležavanju: proizvođač koji ispuni uslove dobija pravo na znak, potrošač ga vidi na etiketi i po tome bira.
Program koji je Vlada sada usvojila prebacuje tu priču sa ambalaže na bilans proizvođača. Navedeni ciljevi su veća upotreba domaćih poljoprivrednih sirovina, razvoj prehrambene industrije i veća konkurentnost proizvoda iz Srbije, dakle podsticaj koji ide preradi, a preko nje i otkupnoj ceni koju prerađivač može da ponudi ratarima i stočarima.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić ocenio je u saopštenju ministarstva da program potvrđuje opredeljenje države da sistemski podrži domaću proizvodnju.
„Kada smo pokrenuli inicijativu za uvođenje oznake ‘100% iz Srbije’, naš cilj nije bio samo nova oznaka na ambalaži, već stvaranje čitavog sistema koji će podsticati upotrebu domaćih sirovina, jačati naše prerađivače i donositi veću vrednost srpskoj poljoprivredi. Zato pozdravljamo ovaj program Ministarstva privrede, koji predstavlja važan korak ka istom cilju”
Glamočić je dodao da se tek zajedničkim delovanjem institucija stvaraju uslovi da domaća sirovina ostane u zemlji, bude prerađena u domaćim pogonima i kao gotov proizvod stigne do potrošača.
Ko ovde dobija
Korist od mere najpre imaju prerađivači koji već rade sa domaćom sirovinom i mogu da dokažu poreklo svakog ulaza u proizvod. To su, po prirodi stvari, mlekare, klanice, hladnjače i pogoni za preradu voća i povrća, dakle pogoni kojima je najteže da izdrže cenovni pritisak uvozne robe u trgovinskim lancima.
Drugi krug su primarni proizvođači. Ako prerađivač ima podsticaj vezan za sto odsto domaći ulaz, njegov interes je da otkupljuje ovde, a ne da uvozi jeftiniju sirovinu i time obara sopstvenu marginu. Ministarstvo poljoprivrede meru i opisuje kao nastavak povezivanja primarne poljoprivrede sa prehrambenom industrijom.
Nastavak niza, ne izolovana odluka
Ovo nije usamljen potez. Država je ove godine već potvrdila da subvencije za otkup mleka stižu do kraja 2026. godine, o čemu smo pisali, pa se sada u isti okvir dodaje i podrška vezana za poreklo sirovine u gotovom proizvodu. Logika je ista u oba slučaja: novac ide na tačku gde se poljoprivredna sirovina pretvara u robu sa višom cenom.
Ono što još nije poznato jesu uslovi raspodele: koliki je maksimalan iznos po korisniku, koje kategorije proizvoda ulaze i po kom redosledu se sredstva dodeljuju. Ti podaci dolaze javnim pozivom, koji je sledeća objava koju treba pratiti. Od njih zavisi hoće li 70 miliona dinara biti ozbiljan podsticaj za nekoliko desetina pogona ili simboličan iznos razliven na previše korisnika.
