Imovina dobrovoljnih penzijskih fondova pala za 0,4 odsto
Kvartalni izveštaj Narodne banke Srbije pokazuje pad neto imovine sedam dobrovoljnih penzijskih fondova na 66,4 milijarde dinara, uz naknadu pri uplati doprinosa podignutu na 2,5 odsto.
Neto imovina sedam dobrovoljnih penzijskih fondova koji posluju u Srbiji iznosila je 66,4 milijarde dinara na kraju marta 2026. godine. Prema kvartalnom izveštaju Narodne banke Srbije, objavljenom 30. jula 2026, to je 0,4 odsto manje nego na kraju prethodnog tromesečja i prvi kvartalni pad posle tri godine rasta.
Pad je po veličini mali, ali prekida niz koji je trajao od 2023. Fondovi su u prva tri meseca prikupili 1,3 milijarde dinara uplata, dok su članovima koji su ispunili propisane uslove isplatili 940 miliona dinara. U četvrtom kvartalu 2025. odnos je bio povoljniji: priliv od 1,39 milijardi i odliv od 919 miliona.
Zašto imovina pada kada su uplate veće od isplata?
Zato što uplate i isplate nisu jedine stavke u računu. Na neto imovinu fonda utiču i troškovi koji se naplaćuju iz same imovine, kao i rezultat ulaganja portfolija, pa razlika između priliva i odliva od oko 360 miliona dinara ne mora da bude dovoljna da pokrije ostalo. Pad neto imovine zato ne znači nužno manji priliv, nego može da ukaže i na veći odliv po nekom drugom osnovu.
Naknada koja se naplaćuje prilikom uplate doprinosa podignuta je sa prosečnih 2,2 na 2,5 odsto. Po tom osnovu društvima je u prvom tromesečju pripalo 33 miliona dinara, oko 14 odsto svih naplaćenih naknada. Izdašnija je naknada za upravljanje, koja se obračunava po stopi do 1,25 odsto godišnje od vrednosti neto imovine fonda: ona je donela 204 miliona dinara.
Naknada pri uplati raste treći kvartal zaredom
Podizanje na 2,5 odsto nije izolovan potez. U trećem kvartalu 2025. prosečna naknada pri uplati iznosila je 2,18 odsto, u četvrtom 2,21 odsto, a u prvom kvartalu 2026. skočila je na 2,5 odsto. Na uplatu od 5.000 dinara mesečno to je razlika od oko 16 dinara koji više ne ulaze na račun člana, nego ostaju društvu za upravljanje.
Prinos u istom periodu ide u suprotnom smeru. Za poslednjih dvanaest meseci iznosi 4,3 odsto, a bio je 4,8 odsto na kraju trećeg kvartala 2025. i 4,5 odsto na kraju te godine. Petogodišnji prinos je 3,8 odsto, dok je od početka poslovanja fondova 7,1 odsto.
Dve trećine novca je u državnim obveznicama
Struktura ulaganja se u prvom kvartalu nije bitno pomerila i ostala je vezana za državni dug:
- državne obveznice, 66,4 odsto imovine
- akcije domaćih pravnih lica, 10,8 odsto
- oročeni depoziti kod banaka, 10 odsto
- ulaganja u inostranstvu, 6,1 odsto
- sredstva na kastodi računima, 4,5 odsto
Portfolio menadžeri su produžili ročnost. Prosečna ročnost sredstava uloženih u državne obveznice sada je 7,8 godina, prema 6,9 godina na kraju 2025, jer je poraslo učešće hartija sa dugim rokom dospeća. Oko dve trećine tih obveznica denominovano je u dinarima, ostatak u evrima.
Ko štedi u dobrovoljnim penzijskim fondovima
Fondovi su na kraju marta imali 229.780 članova, što je 456 više nego na kraju 2025. Broj zaključenih ugovora je istovremeno pao za 16, na 318.928, jer je svaki peti korisnik član dva ili više fondova. Prosečna starost člana je oko 48 godina, a skoro dve trećine članova ima između 40 i 60 godina.
Prosečno akumulirano stanje na računu iznosi oko 320.000 dinara i niže je nego krajem 2025, kada je bilo oko 322.000. Korisnici ovih fondova čine 10 odsto ukupno zaposlenih u Srbiji. Od 1,3 milijarde dinara uplaćenih u prvom kvartalu, 41,7 odsto su individualne uplate, 35,2 odsto uplate poslodavaca za zaposlene, a 23,1 odsto ide preko penzijskih planova.
Tržište ostaje usko. Sedam fondova vode četiri društva za upravljanje, uz dve kastodi banke, pet banaka posrednika i jedno društvo za osiguranje kao posrednika. Najveći fond drži 41,6 odsto tržišta, a tri najveća zajedno 80,5 odsto, pa promena cenovnika kod jednog od njih pomera prosek za celo tržište. Sledeći presek stanja Narodna banka Srbije objavljuje u izveštaju za drugi kvartal.
