Štednja u Srbiji: 250 milijardi dinara, 17,4 milijarde evra

Građani Srbije drže u dinarskoj štednji oko 250 milijardi dinara, a u deviznoj 17,4 milijarde evra, pokazuju operativni podaci Narodne banke Srbije za kraj oktobra. Centralna banka ih je objavila 30. oktobra, dan uoči Svetskog dana štednje.

Šta pokazuju oktobarski podaci

Dinarska štednja stanovništva veća je za 42,8 milijardi dinara, odnosno 21%, nego na početku 2026. godine. Devizna štednja je u istom periodu porasla za 1,3 milijarde evra (7,9%). NBS ocenjuje da je štednja tokom ove godine dostigla rekordne nivoe, uprkos globalnim neizvesnostima.

U saopštenju se štednja opisuje kao osnova finansijske sigurnosti:

„Štednjom, odnosno odlaganjem tekuće potrošnje za budućnost, građani stvaraju osnovu za lakše suočavanje s nepredviđenim izdacima i ekonomskim neizvesnostima“, navodi Narodna banka Srbije.

Brži rast dinarske štednje u odnosu na deviznu NBS pripisuje pre svega makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti tokom dužeg niza godina.

Koliko je dinarska štednja sustigla deviznu

Udeo dinarske štednje u ukupnoj štednji stanovništva krajem septembra iznosio je 11%, a u septembru 2012. bio je 1,9%. Narodna banka to objašnjava ovako:

„Zahvaljujući bržem rastu dinarske štednje od devizne, učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji stanovništva krajem septembra dostiglo je 11 odsto, što je znatan rast, budući da je u septembru 2012. godine iznosilo svega 1,9 odsto“, navodi se u saopštenju NBS.

Od uvođenja Strategije dinarizacije domaćeg finansijskog sistema prošlo je 14 godina, a dinarska štednja stanovništva u tom periodu porasla je gotovo 14 puta. Devizna štednja rasla je sporije: sa 7,9 milijardi evra u septembru 2012. na 17,2 milijarde evra krajem septembra 2026, dakle više nego dvostruko. Dve devizne cifre ne treba mešati: 17,2 milijarde odnosi se na kraj septembra, a 17,4 milijarde na kraj oktobra.

Po rokovima i veličini uloga

Najbrže je rasla dinarska štednja oročena na period od šest meseci do godinu dana, za 29,3 milijarde dinara. Ta kategorija je ujedno najzastupljenija i čini 57,6% ukupne dinarske štednje. Rast po ročnosti izgleda ovako:

• oročeno na šest meseci do godinu dana: 29,3 milijarde dinara
• oročeno na tri do šest meseci: 12,2 milijarde dinara
• štednja po viđenju: 6,8 milijardi dinara

Prosečan dinarski ulog po partiji krajem septembra iznosio je 223.000 dinara. Taj prosek skriva veliki broj sitnih partija:

„Međutim, kada se iz obračuna izuzmu štedni ulozi do 10.000 dinara (koji čine 82,6% ukupnog broja partija, ali svega 0,2 odsto ukupnog iznosa dinarske štednje), prosečan iznos dinarske štednje po partiji iznosio je 1,3 miliona dinara“, piše u saopštenju.

Kod devizne štednje prosečan ulog po partiji bio je oko 4.500 evra. Bez depozita do 500 evra, koji čine 71,4% partija a samo 0,6% iznosa, prosek je preko 15.600 evra. U prvih devet meseci devizna štednja porasla je za preko milijardu evra, najviše zahvaljujući oročenju na šest do dvanaest meseci (616,6 miliona evra) i štednji po viđenju (468,0 miliona evra).

Da li se dinarska štednja više isplatila od devizne?

Prema redovnoj analizi koju je NBS pripremila povodom Svetskog dana štednje, jeste. Za period od septembra 2012. do septembra 2026. štednja u dinarima bila je isplativija od uporedive štednje u evrima, nezavisno od roka oročenja. Prinosi po rokovima nisu navedeni u delovima saopštenja koji su nam dostupni.

Inflacija, kurs i rezerve

Međugodišnja inflacija u septembru iznosila je 4,1%, u okviru ciljanog raspona od 3 ± 1,5%, dok je prosek za prvih devet meseci bio niži, 2,8%. Dinar se prema evru kretao relativno stabilno, a NBS je za to koristila intervencije na međubankarskom deviznom tržištu:

„U tom periodu Narodna banka Srbije je neto prodala 475 miliona evra, reagujući na depresijacijske pritiske, koji su bili dominantni u prva tri meseca i u septembru, dok su od aprila do avgusta preovladali apresijacijski pritisci“, saopštila je NBS.

Bruto devizne rezerve NBS krajem septembra iznosile su 29,6 milijardi evra, što pokriva 6,7 meseci uvoza robe i usluga i, kako se navodi, znatno je iznad kriterijuma adekvatnosti.