Štednja stanovništva: rast dinarskih depozita 18% za godinu

Ukupna štednja stanovništva u bankarskom sistemu Republike Srbije na kraju aprila 2026. godine iznosi 2.485 milijardi RSD (~21,17 milijardi EUR po srednjem kursu NBS od 117,4 RSD), prema poslednjim podacima iz mesečnog Pregleda kreditno-depozitnih agregata koje Narodna banka Srbije objavljuje 15. u mesecu za prethodni mesec. Dinarski depoziti unutar ovog ukupnog iznosa beleže rast od 18% na godišnjem nivou, što je najbrži tempo zabeležen od početka 2025. godine.

Struktura ukupnog depozitnog portfolija ostaje, ipak, izrazito eurosizovana. Depoziti u evrima čine 79,3% ukupne sume, dolarski 4,1%, a dinarski 16,6%. Sa kamatne strane, prosečna ponderisana stopa na oročene dinarske depozite stanovništva sa rokom od jedne do dve godine iznosi 4,2%, dok je ista kategorija u evrima na nivou od 2,3%. Razlika u prinosu kompenzuje veći deo kursnog rizika za štedišu koji se opredeljuje za dinarsku štednju, navodi se u mesečnoj analizi Komercijalne banke.

Šta o tome misle banke

Banca Intesa, kao najveća banka u Srbiji po vrednosti depozita stanovništva (498 milijardi RSD na kraju aprila), promociju dinarske štednje vrši kroz proizvod Pametna štednja koji nudi dodatnih 0,3 procentnih poena za depozite preko 500.000 RSD. AIK banka u kampanji “Štedi pametnije” do 30. juna nudi promotivnu stopu od 4,8% na nove dinarske depozite stanovništva sa rokom od 24 meseca, što je premija od 0,6 procentnih poena u odnosu na standardnu ponudu.

Sa druge strane, OTP banka u izveštaju za prvi kvartal navodi da, uprkos rastu dinarske komponente, ukupna baza depozita stanovništva nije premašila projekciju, već je dostigla 312 milijardi RSD, što je odstupanje od 1,8% niže od plana. Direktor sektora retail banking OTP banke Predrag Mihajlović za list Politika ocenio je da je deo razloga preusmeravanje sredstava u kupovinu nepokretnosti, “klasičan flight ka realnoj imovini u periodu izrazite stabilnosti kursa”.

Investicije van bankarskog sistema

Pored bankarskih depozita, stanovništvo u Srbiji povećava izloženost državnim hartijama od vrednosti. Uprava za javni dug Ministarstva finansija u maju 2026. godine emitovala je novu seriju štednih obveznica sa rokom od pet godina i fiksnim kuponom od 4,75% u dinarima, gde je ukupna upisana suma od strane fizičkih lica premašila 8,3 milijarde RSD u prvih sedam dana prodaje. Ministar finansija Siniša Mali u izjavi za list Politika ocenio je da je rezultat “tržišni signal o poverenju u javni dug”. Tržišne hartije sa kraćim rokom takođe beleže rast tražnje.

Kriptovalute stoje sasvim van ovog okvira, jer nisu ni bankarski depozit ni državna hartija, pa ih ne pokriva osiguranje depozita niti nose kupon. Za razmenu za gotovinu postoji crypto menjačnica u Beogradu, a rizik ostaje u celosti na vlasniku.

Stepen sigurnosti depozita

Agencija za osiguranje depozita Republike Srbije pokriva depozite stanovništva u svim bankama do iznosa od 50.000 EUR po deponentu po banci, što obuhvata oko 97% deponenata u Srbiji. Fond Agencije na kraju aprila 2026. godine drži rezerve u iznosu od 132 milijarde RSD (~1,12 milijardi EUR), što je nivo koji pokriva oko 5,3% ukupnih osiguranih depozita. Direktor Agencije Aleksandar Bratić u majskom obraćanju ocenio je da je stopa popunjenosti fonda “iznad regulatornog minimuma” i da nema potrebe za podizanjem kvartalnih premija koje banke uplaćuju.

Generacijski pomak u štednom ponašanju

Analiza koju je Privredna komora Srbije objavila u aprilu pokazuje da je segment štediša ispod 35 godina starosti udvostručio svoje učešće u dinarskoj komponenti štednje u poslednje tri godine: sa 8,4% u 2023. na 17,2% u prvom kvartalu 2026. godine. Direktor Centra za finansijska istraživanja Pavle Stoiljković u izjavi za portal Biznis.rs ocenio je da je razlog “kombinacija realne kamate koja je prvi put posle decenije pozitivna i tehnološke jednostavnosti otvaranja oročenog dinarskog depozita preko mobilnih aplikacija banaka, što je ranije bila barijera za mlađe korisnike”.

Sa istom rezervom istupila je analitičarka Erste banke Tamara Stevanović, koja je za list Politika ocenila da je segment trajno orijentisanih dinarskih štediša još uvek mali u apsolutnom broju, jer eurosizacija ostaje “duboko kulturni fenomen sa korenima u devedesetim godinama” koji se neće poništiti promenom u jednom ekonomskom ciklusu. Sledeći mesečni Pregled NBS-a, sa podacima za maj 2026. godine, biće objavljen 15. juna.