Đerdap 1 na 20 odsto: potrošnja struje kao usred zime

Letnja potrošnja struje u Srbiji dostigla je zimski nivo, dok hidroelektrana Đerdap 1 radi sa oko 20 odsto raspoloživog kapaciteta. Prosečan dotok Dunava na tom profilu iznosi oko 1.400 kubnih metara u sekundi, najmanje otkako se meri, a Đerdap 2 radi na približno 30 odsto, pokazuju podaci Elektroprivrede Srbije.

Vodostaj kod Bezdana spustio se 4. avgusta na minus 167 centimetara, prema merenjima Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Prethodni minimum iznosio je minus 143 centimetra i zabeležen je 1909. godine, pa je reka sada 24 centimetra niža od vrednosti koja je više od jednog veka bila donja granica.

Zašto potrošnja struje leti liči na januar

Temperature oko 40 stepeni traju danima, a klima-uređaji rade neprekidno. Pomoćnik direktora za tehnološki razvoj Instituta Vinča Predrag Škobalj kaže da je granica koja se ranije dodirivala samo u grejnoj sezoni sada pređena usred avgusta.

“Bez klime se ne može, ali to opterećuje mrežu. Sada dostižemo potrošnju električne energije kolika je zimi. To su enormne potrošnje i veliki udar na elektroenergetski sistem”, rekao je Škobalj za RTS.

Razlika u odnosu na zimu je u tome što se zimski vrhunac pokriva punim hidropotencijalom, a ovaj letnji ne. Hidroelektrane inače daju do 30 odsto ukupne proizvodnje struje u Srbiji, pa ispad najveće od njih pada na ostatak sistema.

Ko pokriva rupu koju je ostavio Đerdap

Svi termokapaciteti EPS-a su u pogonu osim dva bloka koja su na remontu. Nedostajuća količina se dokupljuje na tržištu, na nivou od oko 10 odsto. Generalni direktor EPS-a Dušan Živković kaže da kompanija menja režim rada da bi sačuvala rezerve za jesen i zimu.

“Ne možemo očekivati značajniji dotok Dunava u narednom periodu. Ono što radimo jeste kontinuitet snabdevanja električnom energijom, obezbeđivanje potrebnih količina, eventualno i na tržištu, kako bismo zadržali akumulacije na postojećem nivou i očuvali deponije uglja”, rekao je Živković.

Ta rečenica opisuje trošak koji se ne vidi u računu za avgust. Akumulacije koje se sada čuvaju i ugalj koji se ne troši predstavljaju odloženu proizvodnju, a energija kupljena na berzi u vršnom satu vrelog dana nije jeftina ni u jednoj godini.

Sistem, prema Škobaljevim rečima, funkcioniše: “Vidimo da nema restrikcija i problema u napajanju električnom energijom. Ne treba imati strah, ali moramo što pre da krenemo u izgradnju novih energetskih kapaciteta”, kaže on.

Suša je i transportni trošak

Nizak Dunav nije samo pitanje proizvodnje struje. Reka je koridor za robu i energente, pa manje gaza znači manje tereta po brodu i skuplji prevoz po toni.

Aktuelni nivo uporediv je jedino sa 1985. i 2003. godinom, s tim što je sada niži nego tada. Problem je regionalni: sa istim vodostajem nose se i Mađarska, Rumunija i Bugarska. Mađarska iz nuklearne elektrane Pakš dobija oko 35 odsto struje, a i tamo je proizvodnja smanjena, pa deo nadoknađuju uvozom.

Ima li Srbija izlaz iz zavisnosti od vremena?

Škobalj na to pitanje odgovara jednom rečju: “Nuklearkama. To je jedini način.” Njegov argument je da suša obara hidroelektrane, oblačan i bezvetran dan obara solar i vetar, a nuklearna elektrana sa odgovarajućim rashladnim sistemom ne zavisi ni od jednog od ta dva.

Kalendar je, međutim, dug. Moratorijum iz 1989. ukinut je 2024, odluka o ulasku u nuklearni program očekuje se sredinom 2027., a prvi kilovati bi u najboljem slučaju stigli oko 2040. godine. Između ovog avgusta i tog datuma stoji četrnaest leta koja će se pokrivati postojećim kapacitetima.

U tom međuvremenu rade tri poluge:

• rezerve uglja u kolubarskom i kostolačkom basenu, procenjene na 20 do 30 godina proizvodnje
• reverzibilne hidroelektrane Bistrica i Đerdap 3, zamišljene kao skladište energije iz obnovljivih izvora
• energetska efikasnost zgrada, gde Srbija troši dva do tri puta više energije od proseka Evropske unije

Poslednja stavka je jedina koja deluje i leti i zimi, i jedina koja ne traži novu elektranu. Izolacija, fasade i stolarija smanjuju i potrošnju klima-uređaja u avgustu i potrošnju grejanja u januaru, a ne zavise od dotoka Dunava.

Sledeća tačka u kalendaru je odluka o nuklearnom programu sredinom 2027. Do tada se svaka ovakva sezona pokriva ugljem i kupovinom na tržištu, a cena tog aranžmana zavisi od toga koliko dugo traje suša.