Đerdap na 20% snage, potrošnja struje na zimskom nivou

Hidroelektrana Đerdap 1 poslednjih dana isporučuje nešto više od 5.000 megavat-sati dnevno, otprilike trećinu svog uobičajenog dnevnog učinka, dok potrošnja struje u Srbiji od naredne nedelje ide na 100 do 105 gigavat-sati dnevno. To je nivo koji se u normalnoj godini beleži usred januara, a ne prvog avgusta.

Time je hidrološka priča o Dunavu, o kojoj smo pisali kada je vodostaj kod Novog Sada pao na minus 139 centimetara i prišao na četiri centimetra rekordu iz 1909. godine, prešla u kategoriju energetskog problema. Voda koja nedostaje na vodomeru nedostaje i na generatoru.

Dotok upola manji od biološkog minimuma

Dunav trenutno donosi oko 1.600 kubnih metara u sekundi. Biološki minimum, granica ispod koje elektrana ostaje bez manevarskog prostora, iznosi 2.350 kubika u sekundi. Razlika je, dakle, oko 750 kubika svake sekunde, i ona se direktno preslikava na proizvodnju.

Davor Maljoković, direktor za proizvodnju u HE Đerdap, rekao je da agregati rade smanjenim kapacitetom, ali da neće biti gašeni. Elektrana koristi 20 do 30 odsto raspoložive snage.

“Dotok je trenutno oko 1.600 metara kubnih u sekundi”, naveo je Maljoković, uz podatak da je to upola manje od proseka za ovo doba godine.

Kalendar pokazuje da nije reč o jednoj lošoj nedelji. Maj i jun 2026. bili su najslabiji meseci po proizvodnji otkad Đerdap radi, a 2025. je već bila istorijski najlošija godina i po dotoku i po proizvodnji. Dve sušne godine zaredom troše upravo onu rezervu koja bi sada bila potrebna.

Koliko Đerdap zaista pokriva potrošnje?

Obe elektrane zajedno, Đerdap 1 i Đerdap 2, daju oko 7.000 megavat-sati dnevno. Prevedeno u meru u kojoj se meri potrošnja, to je sedam gigavat-sati. Uz najavljenih 100 do 105 gigavat-sati dnevne potrošnje, ceo đerdapski sistem pokriva oko sedam odsto onoga što zemlja potroši u jednom danu, umesto višestruko više koliko daje pri punom dotoku.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je taj skok najavila brojkom, ne opisom.

“Očekujemo da se potrošnja električne energije poveća već od sledeće nedelje na 100 do 105 gigavat-sati dnevno”, rekla je ministarka.

Poređenje koje ta cifra traži je zimsko: u periodu maksimalnog konzuma dnevna potrošnja iznosi 110 do 115 gigavat-sati. Leto je, drugim rečima, stiglo na pet do deset gigavat-sati od januarskog vrha, uz najave temperatura do 40 stepeni. Ministarka je dodala i da “u ovom trenutku nema rizika od preopterećenja mreže”.

Kostolac i Černavoda: hlađenje kao usko grlo

Manjak vode ne pogađa samo hidroelektrane. Otežano je hlađenje termoelektrana u Kostolcu, pa je i njihova proizvodnja smanjena, tačno u trenutku kada bi trebalo da pokriju ono što Đerdap ne može.

Isti problem se vidi i preko granice. Rumunska nuklearna elektrana Černavoda zaustavila je oba reaktora zbog nedostatka rashladne vode, čime je regionalno tržište ostalo bez ozbiljne količine bazne proizvodnje. To je bitno jer se manjak u ovakvim danima ne pokriva samo iz domaćih kapaciteta, nego i sa tržišta na kome u istom času svima fali isto.

Šta poručuju Vlada i EPS

Premijer Đuro Macut obratio se javnosti 31. jula i poručio da je stanje u energetskom sistemu pod kontrolom, ali da su naredna dvadeset dana posebno važna. Naveo je da Elektroprivreda Srbije i Elektromreža Srbije svakodnevno prate stanje u sistemu.

EPS je uz to objavio spisak mera za domaćinstva, koje se svode na skidanje vrha dnevnog opterećenja:

• bojler se uključuje pred korišćenje, a ne drži stalno pod naponom
• veš se suši na vazduhu umesto u mašini za sušenje
• punjači se izvlače iz utičnica kada se ne koriste
• termostat frižidera se podešava na najviše 4 stepena

Računica iza tih saveta je jednostavna. Dok je Đerdap na trećini pogona, svaki gigavat-sat koji se ne potroši u popodnevnom vrhu je gigavat-sat koji se ne mora ni proizvesti ni kupiti. Sledeća tačka za praćenje je najava potrošnje za narednu nedelju i podatak o dotoku Dunava, jer se po njima vidi da li se dvadeset dana o kojima govori premijer završava bez posledica po sistem.