Licenca za NIS do 28. avgusta, gas ugovoren do septembra

Operativna licenca koju je NIS dobio od američkih vlasti važi do 28. avgusta, i taj rok je, po rečima ministarke rudarstva i energetike, sada veći problem od istorijski niskih dotoka Dunava. Dubravka Đedović Handanović je u intervjuu za „Večernje novosti”, objavljenom 9. avgusta, prvi put javno poredala prioritete i rešenje za NIS stavila ispred hidrološke situacije.

U ovom trenutku je najvažnije rešavanje pitanja NIS-a, jer Rafinerija živi od meseca do meseca, od licence do licence

Rečenica opisuje način na koji pančevačka rafinerija posluje od početka sankcija: nabavka sirove nafte i planiranje prerade vezani su za dozvolu koja se produžava u kratkim intervalima, umesto na godinu ili kvartal. O istom roku, 28. avgustu, pisali smo i kada je poslednje produženje objavljeno, a u međuvremenu se ništa nije promenilo osim broja dana koji su ostali.

Ishod ne zavisi samo od Beograda. Ministarka očekuje skoru finalizaciju dogovora ruske i mađarske strane o vlasništvu nad NIS-om, kako je ranije najavio i predsednik Srbije.

Nadamo se, kako je najavio i predsednik Srbije, skoroj finalizaciji dogovora između ruske i mađarske strane

Gas ugovoren do kraja septembra

Drugi podatak iz intervjua tiče se gasa: ugovor o snabdevanju iz Ruske Federacije važi do kraja septembra 2026, a ministarka očekuje da bude produžen do kraja godine, što je uslov za mirnu zimsku sezonu.

Kalendar je time postao gust. Prvo pada licenca za rad rafinerije 28. avgusta, pa 30. septembra ističe gasni aranžman, dakle dve odluke koje se tiču dva različita energenta i dva različita sagovornika smeštene su u razmak od pet nedelja.

Koliko struje daje Đerdap i šta to znači za cenu?

Proizvodnja u hidroelektrani Đerdap 1 trenutno iznosi 40 odsto višegodišnjeg avgustovskog proseka, a u Đerdapu 2 oko 50 odsto. Akumulacije u sistemu popunjene su 73 odsto, pa se manjak iz protočnih elektrana nadoknađuje termo kapacitetima i unapred obezbeđenom energijom sa tržišta.

Manja ponuda diže cenu. Na berzi su u pojedinim satima cene električne energije premašile 500 evra po megavat-satu, a pritisak ne dolazi samo iz Srbije: u mađarskoj nuklearnoj elektrani Pakš proizvodnja je pala na oko 50 odsto, pa region istovremeno traži isti kilovat-sat.

Snabdevanje građana i privrede električnom energijom je stabilno

Ministarka poručuje i da je reč o prolaznoj fazi, ali da narednih nekoliko sedmica traži pažljivo vođenje sistema:

Problemi sa vodostajem će proći, ali je važno da u narednim sedmicama odgovorno upravljamo našim elektroenergetskim sistemom

Ulaganje od 450 miliona evra u kopove

Ugalj je u ovom trenutku glavna zamena za vodu. Proizvodnja u EPS-u u poslednja tri meseca bila je iznad plana i iznad nivoa iz istog perioda prošle godine, a u modernizaciju sistema za proizvodnju uglja uloženo je 450 miliona evra. Planirana je montaža četiri nova rudarska sistema za kolubarske kopove, dok je deponija na kopu Drmno puna i biće proširena.

Na strani proizvodnje ima i novih izvora. U poslednje dve godine u sistem je uvedeno više od 300 megavata novih kapaciteta, što je prvi takav priliv posle više decenija.

Prekogranični kapaciteti sa 4.000 na preko 6.000 megavata

Kada domaća proizvodnja padne, uvoz zavisi od toga koliko struje mreža uopšte može da primi. Prekogranični kapaciteti Srbije sada iznose oko 4.000 megavata, a plan je da se do 2035. povećaju na više od 6.000 megavata, između ostalog kroz Transbalkanski koridor, za koji je rok dve do dve i po godine.

Do tada sistem radi sa onim što ima. Sledeći datum koji nešto menja je 28. avgust, a posle njega 30. septembar.