Kaucija za flaše i limenke: 10 i 15 dinara od 2027.

Kaucija za flaše i limenke imala bi u Srbiji dva iznosa: 10 dinara (~0,09 EUR) za manju i 15 dinara (~0,13 EUR) za veću ambalažu, po kursu od oko 117 dinara za evro. Taj novac nije trošak nego polog: vraća se u celosti čim se prazna boca ili limenka odnese na predviđeno mesto.

Ministarstvo zaštite životne sredine najavilo je primenu depozitno-refundnog sistema tokom 2027. godine. Do sada se znalo da se sistem priprema, ali ne i koliko bi kaucija iznosila ni kojim redom bi ambalaža ulazila u sistem.

Brojka koja objašnjava zašto se u to ide: Srbija reciklira 15,45 odsto komunalnog otpada, dok je prosek Evropske unije oko 49 odsto. Organizovanom sistemu recikliranja pristup ima 28 odsto građana, a 13,6 odsto otpada završava van svakog sistema, na divljim deponijama i u prirodi.

Kako bi povraćaj izgledao u prodavnici?

Kupac plaća depozit na kasi, zajedno sa cenom pića. Praznu ambalažu vraća u prodajnom objektu, preko automata za prihvat ambalaže ili ručno, u zavisnosti od veličine trgovine. Malim radnjama automat nije uslov za učešće.

Predsednica Alijanse za cirkularna pakovanja Jelena Petljanski ovako opisuje mehanizam:

Potrošač plaća depozit: na primer, 10 dinara za manju, odnosno 15 dinara za veću ambalažu. Kada praznu ambalažu vrati na predviđeno mesto, depozit mu se u potpunosti vraća.

Ceo lanac bi vodila posebna neprofitna depozitna organizacija, zadužena za logistiku, finansijske tokove i praćenje ambalaže. Trgovina je tačka na kojoj se novac vraća građaninu.

Trgovci imaju jednu od ključnih uloga u funkcionisanju sistema, jer upravo kod njih građani vraćaju ambalažu i ostvaruju povraćaj depozita.

Uvođenje bi bilo fazno. Prvi krug obuhvata PET ambalažu i limenke, a tek posle njih staklo i višeslojnu kartonsku ambalažu.

Zašto se cilj od 80 odsto ne dostiže bez depozita

Za PET ambalažu je predviđena stopa prikupljanja od 80 odsto. Razlika između te cifre i današnjih 28 odsto građana sa pristupom organizovanoj reciklaži pokazuje koliko je posla ostalo. U zemljama Evropske unije koje su uvele depozitni sistem stope prikupljanja prelaze 90 odsto, i to je jedini model koji je tu granicu u praksi prešao.

Rokovi su već postavljeni. Do 2030. godine Srbija je obavezana na evropske ciljeve reciklaže ambalažnog otpada:

• 85 odsto za papir i karton
• 75 odsto za staklo
• 60 odsto za aluminijum
• 55 odsto za plastiku

Pre toga, nacionalni ciljevi do 2029. godine iznose 72 odsto ponovne upotrebe i 65 odsto reciklaže ambalažnog otpada.

Šta stoji na putu

Kaucija u Srbiji nije novost, ali je dosad bila dobrovoljna i necelovita. Pojedini proizvođači pića imaju povratnu staklenu ambalažu sa kaucijom, s tim da se iznos razlikuje od proizvođača do proizvođača i od lanca do lanca, bez jedinstvenih pravila na nacionalnom nivou i bez ijedne PET boce ili limenke u obuhvatu. Upravo ta dva materijala čine najveći deo ambalažnog otpada.

Ozbiljnija prepreka je pravna. Zakonske izmene koje bi omogućile uvođenje sistema još nisu usvojene, a najavljeni početak je 2027. godina. Između usvajanja propisa i prvog automata u prodavnici stoji nabavka opreme, ugovaranje logistike i osnivanje same depozitne organizacije, pa svaki mesec kašnjenja zakona skraćuje rok industriji, ne državi.

Sledeći merljivi korak nije cena kaucije nego datum: usvajanje zakonskih izmena i objavljivanje rokova po fazama, bez čega proizvođači i trgovinski lanci ne mogu da planiraju kapitalna ulaganja u opremu za prihvat ambalaže.