Plata prosvetnih radnika 3.172 dinara ispod proseka

Prosečna zarada u obrazovanju iznosila je u junu 117.229 dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, dok je republički prosek za isti mesec bio 120.401 dinar. Razlika od 3.172 dinara dočekuje prosvetne radnike i na startu nove školske godine, koja počinje u ponedeljak, 1. septembra.

To se dešava uprkos tome što je obrazovanje u poslednje dve godine bio sektor sa najvećim kumulativnim rastom zarada u celom javnom sektoru: 28,6%, prema podacima Ministarstva finansija. Povećanja su išla u četiri navrata: 11% u januaru 2025, po pet odsto u martu i oktobru 2025, i još 5,1% u januaru ove godine. Za ostatak 2026. godine dodatno povećanje nije bilo najavljeno.

Paket je jednom, kratko, ispunio cilj koji je i postavljen. U oktobru 2025. prosečna zarada u obrazovanju iznosila je 111.796 dinara, dok je državni prosek bio 110.670 dinara, pa je prosveta za taj jedan mesec bila iznad proseka. U svim ostalim mesecima, pre i posle toga, zaostajala je za njim.

Šta je sa početnom platom?

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković je pre nekoliko dana izjavio da početna plata nastavnika u osnovnom i srednjem obrazovanju, bez radnog staža, iznosi oko 114.000 dinara, što je po njegovim rečima gotovo izjednačeno sa prosečnim ličnim dohotkom u zemlji. Prosvetni sindikati su na to reagovali, tvrdeći da ministar nije naveo tačan podatak: prema njihovom obračunu, početna plata iznosi 111.488 dinara, odnosno 8.913 dinara ili 7,4% manje od republičkog proseka.

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije je u saopštenju poručila:

Razlika od nekoliko hiljada dinara možda za ministra spada u statističku grešku. Za nastavnika koji od te plate živi: ne.

Iz Unije dodaju da se do iznosa od 135.000 dinara, koji ministar pominje za nastavnike sa dužim stažom i razrednim starešinstvom, dolazi tako što se osnovnoj plati dodaje minuli rad i sedam odsto naknade za starešinstvo, a ne kroz veću osnovicu. Nastavnik sa 30 godina staža, poručuju iz Unije, nije nastavnik početnik, a minuli rad i naknada za starešinstvo nisu deo osnovne plate.

Kompresija zarada traje petnaest godina

Predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot za Biznis.rs kaže da razlika između prosvete i proseka nije slučajna, već je posledica dugogodišnjeg pada relativnog položaja struke:

Ako je prosvetni radnik 2012. godine imao blizu tri minimalne zarade kao svoju osnovnu zaradu, a danas ima svega 1,55 minimalnih zarada, da li možemo da pričamo o bilo kakvom statusu.

Prema njegovim rečima, oko 90% zaposlenih u prosveti ima visoko obrazovanje, dok republički prosek zarada u sebi nosi i zaposlene sa srednjom školom, koji su po pravilu niže plaćeni. To dodatno otežava poređenje prosvete sa ostatkom tržišta rada.

Kokot za Biznis.rs dodaje: “Svake godine je zarada sve niža i niža, to pokazuju svi podaci.” I upozorava na dalji smer kretanja: “Moramo da vodimo računa ne samo o zaradama nego i o odnosu među zaradama.”

Sindikat je pre dve godine predložio da se plata u prosveti veže za minimalnu zaradu fiksnim koeficijentom, na primer da profesor prima 2,3 minimalca, tako da rast minimalca automatski povlači i rast plate u struci. Predlog do sada nije usvojen.

Šta sledi od januara

Za 1. januar 2027. najavljeno je povećanje minimalne zarade od 9,2%. Kokot navodi da sumnja da postoji realna šansa da se osnovica u obrazovanju podigne za isti procenat, a svako povećanje minimalca dodatno diže i republički prosek, čime se prosveti otežava da ga stigne. Zvaničan predlog o visini povećanja plata u prosveti za 2027. godinu za sada ne postoji.

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije je 2. jula tražila od premijera Srbije Đura Macuta hitnu korekciju osnovice za obračun i isplatu zarada, pozivajući se na Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika. Taj dokument predviđa da se, ako osnovna zarada zaposlenih sa visokim obrazovanjem posle isteka drugog kvartala padne ispod republičkog proseka, otvore pregovori o korekciji. Sindikat konstatuje da odgovora nije bilo skoro dva meseca i sada traži hitno postupanje.

Uz nizak nivo zarada, sindikati navode i da veliki broj zaposlenih u školama i dalje radi na određeno vreme, što dodatno otežava planiranje nastavnog kadra pred sam početak školske godine.