NBS: 75 odsto cena ostalo iznad nivoa pre uredbe o maržama

Cene oko 75 odsto proizvoda koji su bili obuhvaćeni Uredbom o ograničenju trgovinskih marži, zaključno sa julom, nisu se vratile na nivo od pre njenog uvođenja. To pokazuje analiza Narodne banke Srbije (NBS), objavljena uz Izveštaj o inflaciji, koja je prvi put izmerila šta se sa cenama dogodilo pošto je ta mera prestala da važi.

Uredba je propisivala ograničenje marži u veleprodaji i maloprodaji i primenjivala se šest meseci, od septembra 2025. do poslednjeg dana februara 2026. NBS navodi: “Cene oko 75 odsto proizvoda obuhvaćenih Uredbom, zaključno sa julom, nisu dostigle nivoe zabeležene pre njenog uvođenja.”

Institucija je detaljnije analizirala industrijsko-prehrambene proizvode i kućnu hemiju, jer su delovi uredbe, naročito oni koji se tiču fakturnih cena, menjani tokom primene, a cene voća i povrća zavise od sezone.

Pad tokom uredbe, mali dalji pad posle

“Kumulativno posmatrano, cene ovih proizvoda su tokom perioda važenja Uredbe smanjene za 5,2 odsto, a u prethodnih pet meseci za 1,1 odsto”, navodi NBS.

Dakle, trgovci nisu vratili cene na staro pošto je mera prestala da važi, nego su ih u proseku dodatno spustili, iako minimalno. Kada se izuzmu voće i povrće, ostali prehrambeni proizvodi su tokom trajanja uredbe pojeftinili 4,3 odsto, ali su u pet meseci po isteku poskupeli jedan procenat.

U celom periodu praćenja, od avgusta 2025. do jula 2026, žitarice i testenine pojeftinile su 10 odsto. Konditorski proizvodi, sveže meso i ostali prehrambeni proizvodi pojeftinili su oko devet odsto, a neprehrambeni proizvodi 2,4 odsto. Suprotno tom trendu, hleb je poskupeo, i to u februaru dok je uredba još važila, a bezalkoholna pića zabeležila su minimalan rast cena.

Efekat se video i na inflaciju: pad cena industrijsko-prehrambenih proizvoda se od marta, kada je uredba prestala da važi, do jula više nego udvostručio, sa 1,2 na 2,7 odsto na godišnjem nivou. Njihov negativan doprinos ukupnoj inflaciji porastao je sa 0,3 procentna poena u martu na 0,7 procentnih poena u julu. Kod kućne hemije i kozmetike godišnji pad cena je ublažen, sa 3,5 odsto u martu na 2,2 odsto u julu, ali su te cene i dalje znatno ispod nivoa iz avgusta 2025.

Šira slika ide u istom pravcu: međugodišnja inflacija je u julu spuštena na 1,9 odsto, najviše zbog cena neprerađene hrane, koje su bile niže za 12,9 odsto zahvaljujući dobroj poljoprivrednoj sezoni.

Tri nova zakona umesto uredbe

NBS ocenjuje da su rizici povratka marži na stari nivo znatno ublaženi novim setom zakona iz oblasti trgovine, čija je primena krenula postepeno od maja do avgusta 2026. Najveći efekat institucija očekuje od Zakona o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda, usklađenog sa propisima Evropske unije, koji treba da spreči zloupotrebu pregovaračke moći maloprodajnih lanaca prema proizvođačima. Komisija za zaštitu konkurencije, nadležna za sprovođenje tog zakona, već je donela uputstvo sa spiskom 14 nepoštenih trgovačkih praksi.

Od 1. septembra počinje da se primenjuje i obaveza da trgovci sa godišnjim prometom preko tri milijarde dinara svakodnevno objavljuju cenovnike na internetu, posebno za svaku prodavnicu. Ovaj list je početkom avgusta pisao o najavi NBS da institucija priprema model veštačke inteligencije za praćenje cena i da će javno dostupni dnevni cenovnici tek tada omogućiti pravu proveru ponašanja trgovaca.

Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević rekla je na predstavljanju izveštaja da se još ne može govoriti o punim efektima nova tri zakona, jer nisu sve odredbe počele da se primenjuju. Izmenjeni Zakon o trgovini važi od maja, Zakon o zaštiti potrošača od avgusta, a obaveza dnevnog objavljivanja cenovnika kreće tek 1. septembra.

“Dali smo četiri meseca prilagođavanja i tek nas od jeseni, kada zakon počne da se primenjuje i kada trgovci, dobavljači i svi u lancu budu promenili svoje ugovore, videćemo pravi efekat”, navela je Lazarević, dodajući da je bilo snažnih pritisaka i lobiranja da se primena zakona odloži.

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković ocenila je da bi nastavak primene zakona i praćenje nepoštenih poslovnih praksi trebalo dodatno da uvedu red na tržište. Na istoj prezentaciji Izveštaja o inflaciji, Tabaković je saopštila i revidiranu projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda za 2026, sa 3,0 na 3,2 odsto, uz ocenu da će inflacija ostati u granicama cilja od tri odsto, sa dozvoljenim odstupanjem od 1,5 procentna poena u oba pravca.