Povrće jeftinije 15,1 odsto, inflacija u julu na 1,9 odsto
Međugodišnja inflacija u julu iznosi 1,9 odsto, uz mesečni pad cena od 0,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Sveže povrće jeftinije je 15,1 odsto, bazna inflacija ostaje 4,5 odsto.
Inflacija u julu usporila je na 1,9 odsto međugodišnje, a najveći deo tog usporavanja došao je sa pijačnih tezgi: cene svežeg povrća snižene su za mesec dana 15,1 odsto, a svežeg voća 6,7 odsto. Podatke o potrošačkim cenama objavio je 12. avgusta Republički zavod za statistiku.
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u julu su, u odnosu na jun, u proseku snižene 0,2 odsto. Reč je o padu na mesečnom nivou, a ne o usporenom rastu. U odnosu na decembar 2025. godine potrošačke cene su i dalje više 2,5 odsto.
Iz Narodne banke Srbije navode da su usporavanju inflacije najviše doprinele niže cene voća i povrća, usled izuzetno dobrog novog roda. Cene prerađene hrane kretale su se u suprotnom smeru i na mesečnom nivou su povećane 0,4 odsto, uz rast cena pšeničnih proizvoda i bezalkoholnih pića.
Hrana povukla indeks nadole, rekreacija ga gurala nagore
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga, mesečni pad cena zabeležen je u tri grupe:
- hrana i bezalkoholna pića, 2,0 odsto
- odeća i obuća, 0,7 odsto
- obrazovanje, 0,6 odsto
U ostalim grupama cene su rasle. Najviše su poskupeli rekreacija, sport i kultura, i to 6,2 odsto na mesečnom nivou, zatim alkoholna pića i duvan 1,3 odsto, zdravlje 0,8 odsto i transport 0,5 odsto. Rast od 0,3 odsto beleže nameštaj i oprema za domaćinstvo, kao i restorani i hoteli. Za po 0,2 odsto skuplji su stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, zatim komunikacije i usluge lične nege.
Zašto je bazna inflacija 4,5 odsto, a ukupna 1,9?
Bazna inflacija, u kojoj se ne računaju hrana, energija, alkohol i cigarete, u julu je iznosila 4,5 odsto međugodišnje i zadržala je stabilno kretanje. Ukupna stopa je više nego dvostruko niža, jer je indeks u koji ulazi i hrana povučen nadole upravo tim delom potrošačke korpe.
Razmere pada su vidljive u godišnjem poređenju: cene neprerađene hrane niže su za 12,9 odsto nego u julu prošle godine, a prerađene za 2,5 odsto. Obe potkategorije prehrambene inflacije zajedno su u proseku jeftinije 6,1 odsto.
Na mesečnom nivou bazna inflacija je porasla 0,6 odsto, a najveći doprinos dalo je sezonsko poskupljenje turističkih paket aranžmana. Doprinos ostalih proizvoda iz tog dela korpe bio je neutralan: cene proizvoda kućne hemije su rasle, dok su obuća i odeća sezonski pojeftinili.
Energenti idu u suprotnom smeru
Cene energenata povećane su u julu 0,3 odsto u odnosu na jun, a na međugodišnjem nivou rast iznosi 9,3 odsto. Na to je najviše uticalo poskupljenje naftnih derivata, koje je u julu iznosilo 0,6 odsto.
Godišnje poređenje je oštrije: naftni derivati skuplji su 11,4 odsto nego u julu 2025. godine. To je jedina veća stavka potrošačke korpe koja se kreće dvocifreno naviše, i ona objašnjava zašto grupa transport beleži mesečni rast dok hrana pada.
Nova klasifikacija menja i baznu godinu
Od januara 2026. Republički zavod za statistiku obračunava indeks potrošačkih cena i harmonizovani indeks potrošačkih cena po novoj međunarodnoj klasifikaciji individualne potrošnje po nameni, ECOICOP verzija 2. Nova klasifikacija ima 13 divizija, a pojedini proizvodi i usluge prebačeni su iz jedne grupe ili podgrupe u drugu.
Bazna godina pomerena je sa 2006 = 100 na 2025 = 100, dok metodologija obračuna indeksa nije menjana. Ranije objavljeni indeksi po staroj klasifikaciji ostaju dostupni na sajtu Zavoda, a nova serija se objavljuje prema Kalendaru objavljivanja za 2026. godinu.
