Cenovnici od 1. septembra: prag 3 milijarde dinara
Od 1. septembra veliki trgovci moraju da objavljuju digitalne cenovnike i šalju podatke na Portal otvorenih podataka. Kupac koji na kasi plati više nego na polici ima pravo da traži cenu sa police.
Tri milijarde dinara (oko 25,6 miliona evra) je godišnji prihod od kog za trgovca na malo u Srbiji, od 1. septembra 2026. godine, počinje obaveza da objavljuje cenovnik u digitalnom obliku. Prag je propisan pravilnikom donetim na osnovu Zakona o zaštiti potrošača, čiji član 6 se u celosti primenjuje od 2. avgusta.
Obaveza ne pogađa sve trgovce, nego samo one najveće po prometu. Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača objašnjava da je krug obuhvaćene robe uži nego što se očekivalo.
“Odnosi se na prehrambene proizvode, mleko, ulje, šećer, dakle ono što je već bilo obuhvaćeno uredbom. Malo je prošireno na alkohol, zatim na proizvode i hranu za bebe, na hranu za životinje, ali uglavnom samo na te proizvode. Ne odnosi se na druge trgovce, recimo tehničkom robom, što je isto potrošačima bitno da mogu da porede, jer to je ipak veći izdatak”, ističe Perinčić.
Koji proizvodi ulaze u cenovnik
Spisak robe koji pravilnik obuhvata je konkretan i dug. U njemu su:
- mleko i mlečni proizvodi, jaja
- bezalkoholna i alkoholna pića, kafa i čaj
- sveže voće i povrće, hleb i peciva
- meso, riba i smrznuti proizvodi
- šećer, med, brašno, testenine, ulja i masti, pirinač, so i začini
- hrana za bebe, pelene, sredstva za higijenu i kozmetika
- hrana za kućne ljubimce
Za svaki od tih proizvoda cenovnik mora da nosi naziv, robnu marku, bar kod, jedinicu mere, prodajnu cenu i cenu po jedinici mere. Kod snižene cene se obavezno upisuju datum početka i datum završetka prodajnog podsticaja, kao i stopa poreza na dodatu vrednost.
Trgovac objavljuje cenovnik posebno za svaki prodajni objekat, na sopstvenoj internet stranici, i mora da ga ažurira u realnom vremenu čim se neka cena promeni. Ako se cenovnici između objekata iste firme razlikuju, ili ako trgovac odvojeno naplaćuje robu na daljinu, svaka verzija cenovnika mora da bude jasno označena, kako kupac ne bi pomešao cenu u prodavnici sa cenom u internet prodaji.
Portal otvorenih podataka i CSV format
Drugi deo obaveze ide mimo sajta trgovca. Podaci se dostavljaju i na Portal otvorenih podataka, u mašinski čitljivom CSV formatu, tako da cene različitih trgovaca mogu automatski da se upoređuju. Svaki trgovac dobija jedan objedinjeni fajl za sve svoje prodajne objekte, čiji naziv se ne menja i ne nosi datum. U tom istom fajlu se drže dve vrste podataka: poslednji važeći cenovnik i mesečni istorijski presek, uz oznaku koja razlikuje jedno od drugog.
Istorijski presek se pravi prvog dana svakog kalendarskog meseca i posle toga se trajno čuva, bez brisanja. Primer iz samog pravilnika pokazuje mehaniku: cenovnik koji važi 1. septembra postaje i istorijski presek i važeći cenovnik. Ako se cena promeni 2. septembra, objavljuje se nov važeći cenovnik, dok septembarski presek ostaje netaknut. Ako do nove promene dođe 5. septembra, važeći cenovnik se ponovo zameni, a presek i dalje stoji. Tek 1. oktobra se dodaje sledeći istorijski presek. Ako između dve objave nema promene cena, trgovac nije u obavezi da ponovo objavljuje isti cenovnik.
Šta kupac može da traži na kasi
Pravilo koje se najviše tiče svakodnevne kupovine odnosi se na razliku između cene na polici i cene na kasi. Perinčić kaže da kupac u tom slučaju ima širu opciju nego što se misli.
“Potrošač ima puno pravo da zahteva da mu se proda proizvod po ceni koja je istaknuta, javno objavljena, pa i na rafu. Dakle, ukoliko je cena drugačija na kasi, potrošač ne treba samo da se zadovolji time da vrati taj proizvod jer ga ne želi po toj ceni koja je u kasi, nego ima puno pravo da zahteva da mu se proda po objavljenoj ceni”, naglašava Perinčić.
Isto važi i za deo o snižoj cenu. Zakon o trgovini traži da svaka snižena cena bude niža od najniže cene koju je trgovac objavio u prethodnih mesec dana, tako da čuvani cenovnici pokažu i kada je “sniženje” zapravo samo vraćanje na raniju, ranije već povišenu cenu.
Perinčić ne očekuje da će sama mera oborila nivo cena, ali vidi drugu vrednost u njoj.
“Očekuje se pre svega veća transparentnost, pa i da trgovci mogu međusobno da porede svoje cene i da se poboljša konkurentnost između trgovaca. Konkretno, ne verujem da će sad to dovesti do nekog drastičnog sniženja cena”, ističe Perinčić.
Portal Srpske novine je krajem avgusta pisao da cenovnici trgovaca postaju obavezni od 1. septembra, tada kao najava. Sada je poznato i kako tehnički izgleda ta obaveza: prag prihoda, tačan spisak robe, format podataka i, za kupca najvažnije, da razlika na kasi nije razlog da odustane od kupovine, nego osnov da traži cenu koju je video na polici.
Dodatnu vrednost, kaže Perinčić, kupci će osetiti pre svega kod većih nabavki, kada poređenje cenovnika različitih trgovaca može da utiče na to u koju prodavnicu će se uputiti, kao i kod dugoročnog izbora trgovca čija poslovna praksa prema potrošačima više odgovara.
