EPS: CBAM odneo 600 megavata sa berze struje
Izveštaj Saveza energetičara Srbije: evropski porez na ugljenik CBAM je od januara EPS-u odneo oko 600 megavata ponude na berzi, a troškovi velikih projekata premašuju planove i do 85 odsto.
Evropski mehanizam prekograničnog prilagođavanja cene ugljenika, poznat pod skraćenicom CBAM, otkako je 1. januara 2026. počeo da se primenjuje, skinuo je oko 600 megavata ponude Elektroprivrede Srbije sa berze električne energije. To je jedan od nalaza izveštaja “Elektroenergetika Republike Srbije 2025”, koji je Savez energetičara Srbije predstavio 3. septembra u Palati nauke.
“CBAM nije samo doneo lošiju cenu, odneo je oko 600 MW ponuda na berzi”, stoji u zaključcima izveštaja. Mehanizam EU od početka godine uvodi obaveznu naplatu emisija ugljen-dioksida za robu koja se uvozi na tržište Unije i koja se oslanja na ugalj, a EPS najveći deo proizvodnje i dalje dobija iz termoelektrana na lignit.
Proizvodnja stabilna na duže staze, ali kriza 2022. nije zaboravljena
Izveštaj, koji su predstavili profesor doktor Nikola Rajaković i doktor Ilija Batas Bjelić, pokazuje da je ukupna proizvodnja električne energije u Srbiji u poslednjih deset i više godina uglavnom bila stabilna, u rasponu od 33 do 38 teravat-sati godišnje. Najviša vrednost zabeležena je 2016. godine, 36,8 teravat-sati, a najniža 2022. godine, 31,1 teravat-sati, kada je EPS pogodila kriza izazvana lošim upravljanjem, lošim kvalitetom uglja i kvarovima opreme. Već 2023. proizvodnja se oporavila na 37,7 teravat-sati. Potrošnja se u istom periodu drži u užem opsegu, između 34 i 35 teravat-sati godišnje.
Struktura proizvodnje u 2025. ostaje dominantno naslonjena na lignit, sa udelom od oko 70%. Hidroelektrane, čija proizvodnja zavisi od hidroloških prilika, učestvuju sa oko 26%, vetroelektrane su dostigle udeo od 3,8% (do 2017. godine vetra u miksu praktično nije bilo), dok je solarna energija i dalje simbolična, ali drugu godinu zaredom beleži značajan rast.
“Počelo je naplaćivanje zakasnele ili neuspešne tranzicije”, rekao je Rajaković, ocenjujući ceo izveštaj na samom otvaranju predstavljanja.
”EPS je u lošoj situaciji”
Batas Bjelić je bio direktniji u oceni stanja u kompaniji koja snabdeva najveći deo Srbije strujom.
“EPS je u lošoj situaciji, a ako je on u lošoj situaciji, onda su i Elektromreža Srbije i Elektrodistribucija Srbije koji se na njega naslanjaju”
rekao je autor izveštaja na predstavljanju u Palati nauke. Prema izveštaju, najveća očekivanja u EPS-u trenutno se polažu u otvaranje kopa Radljevo, koje bi trebalo da smanji ili ukine potrebu za uvozom uglja. Problem je, dodaje se, i to što se proizvodni miks ne razvija u skladu sa promenjenom potrošnjom, u kojoj su pored zimskih sve izraženija i letnja opterećenja, vezana za rad klima uređaja.
“Mi i dalje ne pokušavamo da se otarasimo uglja, nego idemo linijom manjeg otpora, pa uvozimo ugalj iz inostranstva”, rekao je Batas Bjelić, dodajući da domaći porez na ugljen-dioksid od četiri evra po toni ostaje oko dvadeset puta ispod tržišne vrednosti te takse u Evropskoj uniji.
Troškovi projekata premašuju planove i do 85%
Deo izveštaja koji se bavi velikim investicionim projektima pokazuje da su troškovi u energetici, slično kao i u drugim delovima ekonomije, uglavnom rasli iznad prvobitno planiranih iznosa:
- reverzibilna hidroelektrana Bistrica poskupela je 15% u odnosu na najavu
- blok Kostolac B3 premašio je plan za 18%
- reverzibilna hidroelektrana Đerdap 3 poskupela je čak 85%
“Vidimo da se država zaduživala dosta, ali vidimo da je potrebno da se iskustva iz finansijskog sektora usmere na energetiku”, rekao je Batas Bjelić. Prema izveštaju, ulaganja u ceo energetski sektor, od elektroenergetike do naftno-gasne industrije i grejanja, moraće do 2030. godine da dostignu između 15 i 20 milijardi evra, jer je tekuća decenija, kako se navodi, presudna za ostvarenje dekarbonizovanog energetskog miksa do 2050. godine.
Kada je reč o nuklearnoj energiji, koja se u javnoj raspravi često pominje kao rešenje, stručnjak za energetiku Željko Marković je na diskusiji posle predstavljanja rekao da bi Srbija nuklearnu energiju u najboljem slučaju mogla da proizvodi tek oko 2040. godine. Stav Saveza energetičara je da nuklearna energija može biti rezervna opcija, ali da fokus treba da ostane na domaćim resursima: vodi, vetru, suncu, biomasi i otpadu, uz skladištenje energije i zeleni vodonik.
Nema kontrole kroz Skupštinu, izostali i predstavnici institucija
Autori izveštaja upozoravaju i na problem sa dostupnošću podataka energetskih preduzeća. “Neblagovremeno objavljivanje smanjenog obima podataka ukazuje na želju da se podaci delom sakriju. Prikaz gubitaka bez tehničkih studija smanjuje kredibilitet EMS-a, EDS-a, Agencije za energetiku i Ministarstva rudarstva i energetike. Potrebna je hitna stručna revizija”, zaključuje se u izveštaju.
Batas Bjelić je na samom predstavljanju otišao korak dalje, ocenivši da nadzor nad sektorom nedostaje i na najvišem nivou.
“Nedostaje nam i stručna kontrola kroz Skupštinu. Imamo situaciju da jedan akter ima cenu ispod tržišne, ali na kraju se pojavi za ozbiljnim profitom”
rekao je on, objašnjavajući da je javnim preduzećima u energetici potrebna bolja kontrola trošenja sredstava.
Na predstavljanju izveštaja u Palati nauke nije bilo predstavnika Ministarstva rudarstva i energetike, Elektroprivrede Srbije ni Elektromreže Srbije, operatera prenosnog sistema. U diskusiji koja je usledila, Goran Đukić, predsednik Resornog odbora za energetiku Srbija centra, ocenu je usmerio na kadrovska rešenja u sektoru: “Nadri-lekarstvo i kvazi-energetika su nas doveli ovde gde smo. Ja nemam želju da budem guverner Narodne banke, ali ekonomisti vole da se bave energetikom, pa smo imali ministre energetike koji nemaju veze sa energetikom. Moramo struku da vratimo struci”, rekao je Đukić.
Izveštaj o elektroenergetici dolazi mesec dana nakon što smo pisali o padu industrijske proizvodnje od 2,3% u julu, još jednom pokazatelju da domaća privreda ulazi u jesen sa usporavanjem na više fronta, od fabrika do energetskog sektora koji ih snabdeva.
