EPS: do 2030. treba 15 do 20 milijardi evra ulaganja
Savez energetičara upozorava da Srbiji do 2030. treba između 15 i 20 milijardi evra ulaganja u energetiku, dok je EPS lane uvezao 1,8 miliona tona lignita za oko 181 milion evra.
Savez energetičara Srbije procenjuje da je Srbiji do 2030. godine potrebno između 15 i 20 milijardi evra ulaganja u energetsku infrastrukturu, pokazuje izveštaj “Elektroenergetika Republike Srbije 2025”, predstavljen 3. septembra u Palati nauke. Autori izveštaja su Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, i Ilija Batas Bjelić, naučni saradnik Instituta tehničkih nauka SANU i generalni sekretar Saveza energetičara.
“Počelo je naplaćivanje zakasnele ili neuspešne tranzicije”, ocenio je Rajaković na predstavljanju izveštaja. Njegov koautor je precizniji u dijagnozi stanja Elektroprivrede Srbije (EPS) i preduzeća koja se na nju oslanjaju.
“EPS je u lošoj situaciji, a ako je on u lošoj situaciji, onda su i Elektromreža Srbije i Elektrodistribucija Srbije koji se na njega naslanjaju”, rekao je Batas Bjelić na predstavljanju izveštaja.
Poruka se oslanja na proizvodne brojke iz 2025. EPS je te godine proizveo 30,5 teravat-sati električne energije, četiri odsto manje nego godinu ranije. U prethodnoj deceniji proizvodnja se kretala u rasponu od 33 do 38 teravat-sati: maksimum od 36,8 teravat-sati zabeležen je 2016, minimum od 31,1 teravat-sat u kriznoj 2022, a u 2023. proizvedeno je 37,7 teravat-sati. Rezultat iz 2025. je, dakle, niži i od godine u kojoj su lošе upravljanje, slab kvalitet uglja i kvarovi opreme doveli proizvodnju do višegodišnjeg dna.
Koliko se ulaže u obnovljive izvore
U proizvodnom miksu lignit i dalje učestvuje sa oko 70 odsto, hidroelektrane sa oko 26 odsto, vetar sa 3,8 odsto, a solarni izvori simbolično. Na distributivnom nivou slika je drugačija: broj fotonaponskih elektrana dostigao je 209, ukupne snage 195 megavata, uz rast proizvodnje od 170 odsto drugu godinu zaredom. Tokom godine je priključeno i 33 malih elektrana ukupne snage 106 megavata, pa Elektrodistribucija Srbije sada raspolaže sa 446 proizvodnih objekata ukupne snage 460 megavata.
Taj rast u distribuiranoj proizvodnji ipak nije zaustavio pad udela obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji. Prema izveštaju, udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji pao je na oko 30 odsto, sa 42 odsto koliko je iznosio dve godine ranije, prvenstveno zbog slabije proizvodnje hidroelektrana.
Uvoz uglja i cena kašnjenja
Zavisnost od uvoznog uglja ostaje, prema izveštaju, jedan od ključnih problema. EPS je tokom 2025. uvezao 1,8 miliona tona lignita, za šta je plaćeno oko 181 milion evra, iako je količina manja nego 2023. i 2024. godine. “Mi i dalje ne pokušavamo da se otarasimo uglja, nego idemo linijom manjeg otpora, pa uvozimo ugalj iz inostranstva”, rekao je Batas Bjelić. Najveća očekivanja u izveštaju vezana su za otvaranje kopa Radljevo, koje bi trebalo da smanji ili ukine potrebu za uvozom.
Kašnjenje energetske tranzicije, prema autorima izveštaja, ima i konkretnu cenu na velikim projektima. Troškovi reverzibilne hidroelektrane Bistrica porasli su 15 odsto, bloka Kostolac B3 18 odsto, a reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 čak 85 odsto u odnosu na prvobitni plan. Uz to, porez na ugljen-dioksid u Srbiji iznosi četiri evra po toni, oko dvadeset puta manje od tržišne vrednosti, što autori navode kao jedan od razloga sporog uvođenja ozbiljnijih podsticaja za odustajanje od uglja.
Nastavak priče o CBAM-u
O jednom delu izveštaja srpske.rs je već pisao: evropski Mehanizam za graničnu naplatu ugljenika (CBAM), koji se primenjuje od 1. januara 2026, odneo je oko 600 megavata ponuda sa berze struje, jer uvoznici sada plaćaju emisije ugljen-dioksida na robu proizvedenu uz upotrebu uglja. Ostatak izveštaja, sa procenom potrebnih ulaganja, uvozom lignita i poskupljenjima projekata, do sada nije bio objavljen.
Na predstavljanju su govorili i stručnjak za energetiku Željko Marković, koji je ocenio da Srbija u najboljem slučaju može da proizvodi nuklearnu energiju od 2040. godine, i Goran Đukić, predsednik Resornog odbora za energetiku Srbija centra, koji je stanje u sektoru pripisao lošim kadrovskim rešenjima na čelu energetskih preduzeća i ministarstava. Predstavljanju izveštaja, prema svim izvorima, nije prisustvovao nijedan predstavnik Ministarstva rudarstva i energetike, EPS-a ni Elektromreže Srbije.
