Cena bakra probila 14.617 dolara po toni na londonskoj berzi
Tromesečni fjučers za bakar na Londonskoj berzi metala dostigao je novi istorijski nivo, četvrti dan zaredom u rastu. Iza toga ne stoji potražnja, već strah od američkih carina na rafinisani bakar.
Tromesečni fjučers za bakar na Londonskoj berzi metala (LME) dostigao je 8. septembra 14.617 dolara po toni, novi istorijski maksimum i četvrti uzastopni dan rasta cene, prema podacima koje navodi Press.rs.
Izvori se ne slažu ni oko dana ni oko iznosa rekorda. Južnokorejski Seoul Economic Daily piše da je rekord pao dan ranije, 7. septembra, na 14.533 dolara po toni, uz intradnevni skok od 0,8 odsto, čime je nadmašen prethodni maksimum od 14.527,50 dolara iz januara ove godine. Press.rs, s druge strane, navodi da je tromesečni fjučers do 11.08 časova po singapurskom vremenu porastao 0,5 odsto, na 14.581 dolar po toni, a da je dnevni rast u jednom trenutku iznosio i 0,7 odsto. Bez obzira na to koja se cifra uzme kao tačna, oba izvora se slažu da je reč o rekordnom nivou i o istom četvorodnevnom nizu rasta.
Od početka godine bakar je skuplji za oko 17 odsto, a u odnosu na isti period pre 12 meseci za oko 47 odsto. Trgovci procenjuju da bi metal bez većih problema mogao da dosegne 15.000 dolara po toni.
Carine, a ne potražnja, guraju cenu
Ključna razlika u odnosu na ranije skokove cene bakra je u tome što ovaj rast ne dolazi od naglog povećanja potrošnje, nego od preusmeravanja robe. Sjedinjene Američke Države razmatraju uvođenje carina na uvoz rafinisanog bakra, a Ministarstvo trgovine SAD je imalo rok do 30. juna 2026. da okonča pregled i dostavi izveštaj Beloj kući. Do 8. septembra, više od dva meseca nakon roka, odluka nije objavljena.
Neizvesnost je dovoljna da trgovci od početka godine šalju velike količine bakra u Sjedinjene Države, kako bi iskoristili razliku u ceni pre nego što carina eventualno stupi na snagu. Posledica se vidi u zalihama: na američkoj robnoj berzi COMEX zalihe bakra su porasle osmostruko, sa oko 80.000 tona u februaru 2025. na 695.624 tone. Van SAD, zalihe se istovremeno smanjuju, što dodatno zateže tržište u Evropi i Aziji.
“Mogućnost uvođenja carina ima veći uticaj na trgovinu nego višak krajnje potražnje”, rekao je Kristijan Sifuentes iz čileanskog Centra za studije bakra i rudarstva. “Ovo je slučaj lokalizovanih nestašica, a ne globalnog viška potražnje.”
Proizvodnja zaostaje, Kina prazni zalihe
Na strani ponude, Međunarodna studijska grupa za bakar (ICSG) objavila je da je svetska rudnička proizvodnja bakra u prvoj polovini 2026. pala 1,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je proizvodnja koncentrata bakra pala 2,6 odsto. Slab učinak rudnika u Čileu, Demokratskoj Republici Kongo i Indoneziji najviše je doprineo padu.
Čile, najveći svetski proizvođač bakra, izvezao je u avgustu bakra u vrednosti od 4,63 milijarde dolara, prema 5,37 milijardi dolara u julu, najniži nivo izvoza u više od godinu dana. Do pada isporuka došlo je zbog problema u radu velikih rudnika, opadajućeg sadržaja rude u iskopanoj masi i nepovoljnih vremenskih uslova.
Kina, najveći svetski potrošač bakra, istovremeno prazni sopstvene rezerve: zalihe na Šangajskoj berzi fjučersa pale su na najniži nivo od 2024. godine. Ako se čileanska proizvodnja ne oporavi u drugoj polovini godine, svetska rudnička proizvodnja bakra bi, prema agenciji Bloomberg, mogla zabeležiti prvi godišnji pad od 2017. godine.
Potražnju sa kineske strane dodatno podstiče državna elektroenergetska kompanija State Grid Corp. of China, koja povećava narudžbine.
“Pojačane porudžbine iz Kine ukazuju na nastavak pozitivnih trendova za bakar”, rekla je Đija Ženg, menadžer trgovanja u kompaniji Suzhou Chuangyuan Harmony-Win Capital Management.
Zašto je bakar u fokusu energetike
Bakar se, zbog visoke električne provodljivosti, koristi u poluprovodnicima, baterijama i elektroenergetskim mrežama. Rastuću potražnju u narednim godinama, prema proceni analitičara, vuku upravo ta tri sektora: data centri, obnovljivi izvori energije i modernizacija elektromreža, uz dodatnu potrošnju iz sektora električnih vozila. To je razlog zbog kog se cena bakra sve češće navodi kao pokazatelj tempa energetske tranzicije, a ne samo kao industrijska sirovina.
Rast nije ostao ograničen samo na bakar. Cink je 8. septembra poskupeo 1,1 odsto, aluminijum 0,1 odsto, a fjučersi na rudu gvožđa u Singapuru porasli su 0,8 odsto, na 101,10 dolara po toni.
Sledeća prekretnica za tržište je odluka američkog Ministarstva trgovine o carinama na rafinisani bakar. Dok ona ne bude objavljena, trgovci će nastaviti da usmeravaju robu ka američkom tržištu, a razlika u zalihama između SAD i ostatka sveta će se, prema dosadašnjem obrascu, dalje širiti.
