Prosečna zarada 120.401 dinar, javni sektor ispred privatnog
Septembarski broj Makroekonomskih analiza i trendova pokazuje da je javni sektor u prvoj polovini 2026. prestigao privatni po rastu zarada, izuzev administracije.
Prosečna neto zarada u Srbiji u junu 2026. iznosila je 120.401 dinar, nominalno 12,3% više nego u istom mesecu prošle godine, a realno 9,3%. Podatak stoji u septembarskom broju publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT), koju izdaju Privredna komora Srbije i Ekonomski institut, objavljenom 8. septembra. Analiza prvi put pokazuje i nešto što zbirni brojevi do sada nisu razlikovali: u prvoj polovini godine javni sektor je prestigao privatni po rastu zarada, sa jednim izuzetkom.
“U prvih šest meseci 2026. su, međugodišnje posmatrano, izuzev administracije, sve ostale kategorije javnog sektora imale brži rast i neto zarada i mase zarada u odnosu na privatnu svojinu. Medijalna neto zarada za jun 2026. godine iznosila je 94.281 dinar, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa”, navodi se u publikaciji.
Administracija je, prema istoj analizi, jedina kategorija javnog sektora koja u ovom poređenju zaostaje za privatnim.
Medijalna zarada je važan podatak jer pokazuje raspodelu, ne samo prosek: dok je prosečna zarada 120.401 dinar, polovina zaposlenih u junu je zarađivala manje od 94.281 dinar. Razlika između ta dva broja pokazuje koliko manji broj visokih zarada podiže prosek naviše.
Posmatrano za celu prvu polovinu 2026. u odnosu na isti period 2025, nominalni rast neto zarada iznosio je 11,3%, realni 8,2%. Taj podatak ovaj list je već objavio u tekstu “Plate u Srbiji realno veće 8,2 odsto, cene u julu pale”, ali bez raspodele po sektorima koju sada donosi MAT. Za poređenje, tokom cele 2025. godine prosečan nominalni rast zarada bio je 11,5%, realni 7,4%, dakle nominalni rast ove godine je nešto sporiji, a realni brži, zahvaljujući nižoj inflaciji.
Kupovna moć i potrošačka korpa
Rast zarada uz opadajuću inflaciju popravio je i pokrivenost potrošačke korpe. Prosečna potrošačka korpa u maju 2026. koštala je 110.740 dinara, dok je prosečna neto zarada tog meseca iznosila 118.398 dinara, 6,9% više od korpe. Minimalna potrošačka korpa u maju vredela je 57.188 dinara, a minimalna neto zarada ju je pokrivala sa 109%.
Za 2027. godinu minimalna cena rada je već utvrđena: 405 dinara neto po radnom času, rast od 9,2% u odnosu na 2026.
Inflacija: jun i jul se razlikuju
Izvori se razlikuju u opisu kretanja cena u junu i julu, pa se ovde prenosi tačna verzija po podacima objavljenim u analizi. U junu je zabeležena mesečna inflacija od 0,2%, dok je u julu zabeležena mesečna deflacija od 0,2%, dakle pad cena u odnosu na jun. Međugodišnja inflacija je u junu iznosila 2,7%, a u julu je usporila na 1,9%. Usporavanje je najvećim delom posledica pada cena hrane, uz izuzetan rod voća i povrća ove godine.
Rast privrede i spoljna trgovina
Realni rast bruto domaćeg proizvoda u prvih sedam meseci 2026. procenjen je na oko 3,5%, što Srbiju svrstava među brže rastuće ekonomije u Evropi. Industrijska proizvodnja u periodu januar-jul bila je za 0,3% veća nego godinu ranije, a prerađivačka industrija je porasla 1,3%. Jedini sektor sa realnim padom aktivnosti je snabdevanje električnom energijom, gasom i parom.
Spoljnotrgovinska razmena je takođe u plusu: pokrivenost uvoza robe izvozom popravila se na 82,7% sa 79,4% godinu ranije, zahvaljujući bržem rastu izvoza od uvoza.
Sledeći redovni podaci o zaradama i inflaciji, za jul i avgust, stižu od Republičkog zavoda za statistiku u narednim nedeljama i pokazaće da li je razlika u korist javnog sektora nastavljena i posle juna.
