Cene lekova 7,8% više nego lane, uprkos nižoj participaciji
Prema podacima RZS, lekovi su u septembru poskupeli 7,8% na godišnjem nivou, dok je ukupna inflacija iznosila 4,1%. Dvojica ekonomista nude različita objašnjenja.
Lekovi su u septembru 2026. bili 7,8% skuplji nego u septembru 2025, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Ukupna godišnja inflacija, o kojoj smo pisali 12. oktobra, iznosila je u istom mesecu 4,1%, pa su cene lekova rasle skoro dvostruko brže od prosečnih potrošačkih cena. U odnosu na decembar 2025. lekovi su skuplji za 5,1%, a ukupne cene za 3,3%.
Na mesečnom nivou slika je skromnija: u odnosu na avgust grupa Zdravlje poskupela je 0,2%, koliko iznosi i rast ukupnih cena. Pored lekova, RZS beleži poskupljenja medicinskih pomagala, usluga snimanja i laboratorijskih usluga.
Šta je država smanjila od 1. avgusta
Od 1. avgusta smanjena je participacija, odnosno iznos koji pacijent doplaća, za 742 leka koji se izdaju o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Meru koristi oko 2,5 miliona hroničnih bolesnika, među njima ljudi koji se leče od hipertenzije, dijabetesa, bolesti digestivnog sistema, osteoporoze i očnih bolesti. Lekovi kod kojih je participacija iznosila od 50 do 90% spušteni su na najviše 40%, a kod lekova sa participacijom od 10 do 45% ona je dodatno umanjena, u pojedinim slučajevima do 10%.
Aleksandar Vučić najavio je tokom leta da će cene nekih lekova pasti sa 5.000 ili 6.000 na 2.000 dinara, a da će se lekovi za hipertenziju, dijabetes i antibiotici sa 200, 300 i 600 dinara spustiti na 50 do 180 dinara. Smanjenje doplate je, prema toj najavi, ograničeno na godinu dana. Premijer Đuro Macut najavio je zasebno da osigurana lica od 17. avgusta dobijaju 18 novih lekova na teret države, među njima 16 novih oralnih antikoagulanasa, koji se koriste za sprečavanje moždanog udara i lečenje tromboze.
Mera se odnosi na iznos koji pacijenti doplaćuju za određene lekove, dok podaci RZS prate kretanje cena lekova.
Zašto lekovi poskupljuju uprkos nižoj participaciji?
RZS u izveštaju o kretanjima u prvom polugodištu navodi tri uzroka rasta cena lekova: povećane troškove uvoza, skuplje aktivne farmaceutske supstance na svetskom tržištu i stroge procedure usklađivanja cena i uvoznih dozvola. Ekonomisti koje je konsultovala Nova ekonomija nude druga dva objašnjenja.
Ekonomista Dragovan Milićević kaže da su firme podigle cene lekova van liste A, na kojoj su cene zamrznute, a da u Srbiji posluje 220 dobavljača lekova. Njegovo objašnjenje glasi ovako:
„Vlada je uzela jednu korpu lekova, to su lekovi sa liste A, i njima je smanjena participacija koju plaćaju pacijenti, a ostatak je finansirala država. Cene tih lekova nisu mogle da se menjaju, pa su farmaceutske kompanije odlučile da povećaju cene onih lekova koje nisu u toj grupi, da ‘izvade’ zaradu na taj način.“
Milićević se tu razilazi sa RZS u jednoj tački: zavod među uzrocima navodi skuplji uvoz, a on tvrdi da se troškovi uvoza ne menjaju. „Kurs se ne menja, ne menjaju se troškovi uvoza, ali se menjaju domaći troškovi. Zato je ovo čisto ‘vađenje’ profita farmaceutskih kompanija“, rekao je Milićević za Novu ekonomiju.
Ekonomista Božo Drašković ocenjuje da je sama najava bila politički potez, a ne ekonomska mera:
„To i nije bila mera, nego propaganda, obično zamajavanje građana. Vučić nije izneo bilo kakav model finansiranja toga, na koji način će se to finansirati.“
Prema njegovim rečima, jedino čime se država u farmaceutskoj industriji treba baviti jeste osiguranje konkurencije, a ne „populističkim merama“.
Koliko je država izdvojila: izvori se razilaze
Iznosi koji se pominju uz ove mere nisu usklađeni. Infoera je 3. avgusta pisala da je država za smanjenu participaciju izdvojila oko 7,3 milijarde RSD (~62 miliona EUR). Nova ekonomija prenosi Vučićevu najavu prema kojoj će za obe mere biti izdvojeno 12,3 milijarde RSD (oko 104,8 miliona EUR), od čega 80 miliona evra za smanjenje doplate, a ostatak za nove lekove na recept. U drugom tekstu isti portal navodi da je za 18 lekova država izdvojila 3,7 milijardi RSD (~31,5 miliona EUR).
Izvori ne pojašnjavaju da li se ti iznosi odnose na isti obuhvat mera. Preračun u evre za prvi i treći iznos je naš, po kursu koji proizlazi iz odnosa 12,3 milijarde dinara i 104,8 miliona evra.
