Plate u Srbiji realno veće 8,2 odsto, cene u julu pale
Novi broj časopisa Makroekonomske analize i trendovi pokazuje da su neto zarade u prvoj polovini 2026. realno porasle 8,2 odsto, dok su cene u julu pale 0,2 odsto i inflacija spala na 1,9 odsto.
Realne neto zarade u Srbiji porasle su u prvoj polovini 2026. godine 8,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok su cene u julu u proseku pale 0,2 odsto. Podatke nosi novi broj časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT), objavljen u utorak, 8. septembra.
Zašto su cene u julu pale
Mesečna inflacija je u junu iznosila 0,2 odsto, a u julu minus 0,2 odsto, znači da je nivo cena u julu bio niži nego u junu. Međugodišnja inflacija se u istom periodu smanjila sa 2,7 na 1,9 odsto.
MAT pad cena pripisuje jeftinijoj hrani.
“Ovako značajno smanjenje međugodišnje inflacije posledica je kretanja njene nebazne komponente usled smanjenja cena hrane, imajući u vidu izuzetan rod i pad cena voća i povrća”, stoji u analizi.
Razlika između rasta zarada od 8,2 odsto i inflacije koja je u julu bila negativna znači da je realna kupovna moć u drugom kvartalu rasla brže nego što su cene rasle, ili u julu, brže nego što su cene padale. MAT to navodi kao osnov za dalji rast domaće potrošnje.
Kako Srbija stoji prema Evropskoj uniji
Od 27 članica Evropske unije, samo šest je u julu 2026. imalo nižu međugodišnju inflaciju od Srbije: Švedska, Češka, Mađarska, Danska, Estonija i Malta. Ostale 20 zemalja unije su u julu imale veći rast cena.
Najveće stope inflacije u julu zabeležene su u Rumuniji (8,2 odsto), Litvaniji (5,4 odsto), te u Bugarskoj i na Kipru (po 4,4 odsto).
Prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena, koji se koristi za poređenje unutar EU, međugodišnja inflacija u Srbiji je u junu iznosila tri odsto a u julu 2,2 odsto. U samoj Evropskoj uniji taj indeks je pokazao 2,9 odsto u junu i tri odsto u julu, a u evrozoni 2,8 odsto u junu i 2,9 odsto u julu. Drugim rečima, Srbija je po tom merilu u julu imala nižu inflaciju i od proseka unije i od proseka evrozone.
BDP i industrija rastu, uvoz sve manje pokriven deficitom
Realni bruto domaći proizvod Srbije je u prvih sedam meseci 2026. međugodišnje uvećan oko 3,5 odsto, što MAT svrstava među najbrže rastuće ekonomije u Evropi. Jedini sektor koji je zabeležio pad proizvodnje je snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom, svi ostali sektori beleže rast.
Ukupna industrijska proizvodnja u periodu januar jul veća je 0,3 odsto nego u istom periodu 2025. godine, a prerađivačka industrija je porasla 1,3 odsto.
Spoljnotrgovinska razmena nastavlja da raste, uz brži rast izvoza od uvoza. U periodu januar jul 2026. izvozom je pokriveno 82,7 odsto robnog uvoza, dok je godinu ranije taj udeo iznosio 79,4 odsto. Srbija je, prema evidenciji Evrostata, u prvih sedam meseci 2026. i u evropskom vrhu po međugodišnjem rastu realnog prometa u trgovini na malo.
Zarade i cene hrane, stara razlika koja se sužava
Srpske novine su ranije pisale da su cene hrane u Srbiji dostigle 96,6 odsto proseka Evropske unije, dok su plate ostale upola manje od proseka unije. Novi podaci MAT ne menjaju tu osnovnu razliku, ali pokazuju da se jaz u drugom kvartalu 2026. bar delimično sužavao: zarade su realno rasle 8,2 odsto, a upravo je pad cena hrane, prema samoj analizi, glavni razlog što je inflacija u julu bila negativna.
Sledeći broj MAT donosi podatke za avgust, kada će se videti da li je pad cena iz jula bio privremen, vezan za sezonski rod voća i povrća, ili se nastavlja u jesenjim mesecima.
