Fed danas odlučuje: kamata ide na 4 odsto, prvi put od 2023

Federalne rezerve Sjedinjenih Američkih Država danas u 14 časova po istočnoameričkom vremenu objavljuju odluku o kamatnoj stopi, na kraju dvodnevnog zasedanja Komiteta za operacije na otvorenom tržištu, održanog 15. i 16. septembra. Anketa među ekonomistima pokazuje da 86 od 101 ispitanog očekuje povećanje ključne stope za 0,25 procentnih poena, na raspon od 3,75 do 4,00 odsto, dok je tržište izvedenih finansijskih instrumenata cenilo verovatnoću povećanja na oko 90 odsto. Ako se to desi, biće to prvo povećanje kamatne stope Feda od jula 2023. godine.

Razlog zaokreta je inflacija koja ne popušta. Bazna inflacija u SAD je u avgustu iznosila 2,4 odsto međugodišnje, a indeks potrošačkih cena 3,4 odsto. Cena nafte je, zbog napetosti na Bliskom istoku, ostala iznad 100 dolara po barelu, što dodatno drži inflatorni pritisak. Inflacija u Sjedinjenim Državama pet godina nije vraćena na ciljanih dva odsto, dok stopa nezaposlenosti ostaje stabilna.

Tržište državnih obveznica je već reagovalo. Prinos na desetogodišnju američku državnu obveznicu je 14. septembra tokom trgovanja dostigao 5,012 odsto, prvi put otkako je premašio pet odsto od oktobra 2023. godine, da bi se do sredine dana vratio na 4,955 odsto. Da je trgovački dan zatvoren iznad pet odsto, to bi bio prvi put od jula 2007. godine, ali do zatvaranja iznad te granice nije došlo, jer je prinos pao nazad ispod pet odsto pre kraja trgovanja.

Goldman Saks je promenio prognozu: banka je do pre nedelju dana očekivala da Fed zadrži stopu nepromenjenom, a sada predviđa povećanje od 0,25 procentnih poena. Dž. P. Morgan ide korak dalje i očekuje povećanje i u septembru i još jedno u decembru. Bar jedno dodatno povećanje do marta 2027. očekuje 37 od 70 anketiranih ekonomista.

Na julskoj sednici Fed je kamatnu stopu zadržao nepromenjenom, ali su tri člana Komiteta za operacije na otvorenom tržištu već tada glasala za povećanje. Sadašnja anketa pokazuje preokret u odnosu na prošlu nedelju, kada je više od dve trećine ekonomista očekivalo da stope ostanu iste.

Đorđe Đukić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da tržište obveznica već šalje jasan signal:

“U odnosu na jučerašnji dan situacija je još komplikovanija i ide, rekao bih, u prilog da je 90 odsto verovatnoća da će većina članova Komiteta za operacije na otvorenom tržištu (FOMC) glasati za povećanje ključne kamatne stope Feda.”

Prema njegovim rečima, povećanje kamate neće samo po sebi ukloniti inflatorne pritiske, ali ima drugu funkciju:

“Članovi FOMC-a su svesni da mera povećanja kamatnih stopa neće ukloniti inflatorne pritiske, ali će ublažiti podizanje inflatornih očekivanja koja su još opasnija.”

Đukić ukazuje i na poziciju predsednika Feda Kevina Vorša, čiji su signali tržištu bili nejasni:

“Vorš, koji daje nejasne signale, sada je na prekretnici. Nejasni signali samo još više guraju rizičnu premiju na tržištu obveznica naviše, što je loše pre svega za izvršnu vlast.”

Poslednja ocena se tiče kredibiliteta same centralne banke:

“Praktično, ukoliko većina bude izglasala povećanje kamatnih stopa sada, biće to signal najvećim investitorima u svetu da je Fed demonstrirao faktičku nezavisnost.”

Za Srbiju odluka Feda nije samo američka vest. Rast američkih kamatnih stopa poskupljuje zaduživanje u dolarima za državu i domaće kompanije koje se finansiraju na spoljnom tržištu, i drži pritisak naviše na prinose državnih obveznica u regionu, uključujući srpske evroobveznice. Viši prinosi u SAD po pravilu povlače kapital iz obveznica tržišta u razvoju, pa i domaći emitenti duga plaćaju veću premiju kada izlaze na tržište.

Odluka Feda stiže u trenutku kada predsednik Donald Tramp javno traži niže kamate i preti trgovinskim ograničenjima ako centralna banka ne popusti, dok sadašnja očekivanja idu u suprotnom smeru od onoga što on želi. To politički pritisak na Fed čini utoliko većim uoči odluke koja se objavljuje večeras.