Volstrit blizu rekorda, BlekRok skočio šest odsto

Indeks S&P 500 zatvorio je 16. jula na 7.572 poena, uz rast od 0,4 odsto, na svega nekoliko poena od istorijskog rekorda. Dou Džons je istog dana dodao 0,3 odsto i završio na 52.659, dok je tehnološki Nasdak porastao 0,6 odsto na 26.269 poena. Tri glavna indeksa krenula su naviše zajedno, što se poslednjih meseci nije često dešavalo, a povod je došao sa dve strane: podataka o inflaciji i rezultata najvećeg svetskog upravljača imovinom.

Indeks cena proizvođača, koji meri cene na nivou fabrika i veletrgovine pre nego što roba stigne do potrošača, pao je 0,3 odsto u junu. To je drugi uzastopni dan u kome makroekonomski podatak pokazuje da pritisak na cene popušta, pa su investitori pomerili kapital ka akcijama koje najviše dobijaju od nižih troškova. Za tržišta koja mesecima čekaju znak da se inflacija stabilizuje, dva podatka u nizu su dovoljna da se raspoloženje okrene.

Zašto rezultati BlekRoka pokreću ceo indeks?

Akcije BlekRoka skočile su oko 6,6 odsto pošto je kompanija objavila dobit od 13,91 dolar po akciji i konsolidovani prihod od 7,08 milijardi dolara (~6,05 milijardi EUR), iznad procena analitičara. BlekRok upravlja obimom imovine koji nadmašuje bruto domaći proizvod većine država, pa njegov kvartalni izveštaj tržišta čitaju kao pokazatelj apetita investitora za rizik. Kada priliv u fondove raste i naknade se šire, to znači da kapital ponovo ulazi u akcije, a ne beži u sigurne luke.

Skok od 6,6 odsto na akciji ovakve težine sam po sebi podiže finansijski sektor, a preko njega i široke indekse. Bankarski rezultati u ovoj sezoni izveštavanja zasad potvrđuju sliku: naplata je stabilna, rezervacije za loše kredite umerene, a prihod od naknada raste. Upravo taj spoj, hlađenje inflacije uz zdrave bilanse banaka, gura Volstrit ka novim vrhovima brže nego što su mnogi očekivali na početku leta.

Šta Kevin Vorš poručuje sa oprezom

Dok tržišta slave, predsednik Fed-a Kevin Vorš drugi dan svedoči pred Odborom Predstavničkog doma za finansijske usluge i drži ton koji ne prati euforiju berze. Vorš je ponovio da centralna banka neće žuriti sa sniženjem kamata dok se ne uveri da je inflacija trajno pod kontrolom. Godišnji rast cena proizvođača i dalje je visok, iako mesečni podaci padaju, pa oprez ima osnov u brojevima.

Ta razlika u tonu objašnjava zašto tržišta ne računaju na skoro sniženje kamatnih stopa uprkos dobrim vestima. Investitori kupuju akcije jer veruju da inflacija popušta, ali Fed poručuje da će dokaze tražiti tokom više meseci, ne dana. Za srpskog čitaoca ova podela ima i praktičnu stranu: dok Volstrit juri rekorde, kod kuće gorivo poskupljuje zbog tenzija oko Ormuskog moreuza, pa se globalna i domaća slika cena kreću u suprotnim smerovima.

Da li će Fed popustiti pred rekordima na berzi ili sačekati dok godišnja inflacija stvarno ne padne?