RZS: struja i pljeskavica najviše dižu cene u Srbiji
RZS je objavio da su potrošačke cene u prvoj polovini 2026. porasle 2,9% međugodišnje, a struja, lekovi i pljeskavica u restoranima nose najveći pojedinačni deo tog rasta.
Potrošačke cene u Srbiji porasle su u prvoj polovini 2026. godine za 2,9% u odnosu na isti period 2025, pokazuje publikacija „Trendovi” za drugi kvartal, koju je objavio Republički zavod za statistiku (RZS).
Najveći doprinos ukupnom rastu dala je grupa stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva: 42,9% od svega što je cene poguralo naviše. Kada se posmatraju pojedinačni proizvodi i usluge, prvo mesto drži električna energija sa 17% ukupnog rasta cena. Slede goriva i maziva za vozila sa 10,3%, duvan sa 9,3%, lekovi sa 7,9%, vodosnabdevanje sa 7,7% i usluge u restoranima sa 6,4%.
Zašto struja i dalje vuče inflaciju
Međugodišnji rast cena u grupi „Energija” ubrzao je sa 4% u prvom na 6,8% u drugom kvartalu. RZS objašnjava da to ubrzanje nije posledica novog poskupljenja struje u 2026, nego prelivanja poskupljenja iz oktobra prošle godine, kombinovanog sa nestabilnijim cenama goriva na pumpama u drugom kvartalu. Zavod dodaje da rast cena energije u prvoj polovini godine predstavlja prelaznu fazu kontrolisanog usklađivanja u okviru reformskih obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu, čiji se pun statistički efekat na inflaciju očekuje tek u drugoj polovini godine, posle najavljenog poskupljenja tokom jeseni.
Alkoholna pića i duvan poskupeli su međugodišnje 5,4%, a rast su predvodili duvanski proizvodi, sa 6,1%.
Lekovi i vodovod dižu račune domaćinstvima
Zdravstvo je porastom cena od 7,8% druga grupa po značaju. Najveći deo tog rasta nosi cena lekova, koja je za godinu dana porasla 7,7%.
„Budući da lekovi čine materijalno najznačajniju stavku u ličnim rashodima građana za zdravstvene potrebe, njihovo poskupljenje je delovalo kao odlučujući faktor koji je definisao finalni polugodišnji ishod cele grupe, dok su ostale podkomponente, poput medicinskih i stomatoloških usluga, pratile ovaj trend umerenijom dinamikom”, navodi RZS.
Zavod kao glavne uzroke navodi veće troškove uvoza, poskupljenje aktivnih farmaceutskih sastojaka na globalnom tržištu i stroge regulatorne procedure usklađivanja cena i uvoznih dozvola.
Grupa „Snabdevanje vodom i ostale usluge u vezi sa stanovanjem” zabeležila je međugodišnji rast od 15,4%. Unutar te grupe, samo vodosnabdevanje poskupelo je 20,3% međugodišnje, što RZS pripisuje administrativnim korekcijama cena na nivou lokalnih samouprava.
Pljeskavica vodi poskupljenje u restoranima
Grupa „Restorani i hoteli” porasla je 6,4% međugodišnje, a RZS navodi da taj rast dominantno nosi ugostiteljstvo, dok su hotelski smeštajni kapaciteti imali sporednu ulogu. Najveći pojedinačni uticaj na rast cena u ovoj grupi imalo je poskupljenje pljeskavice u lepinji, sa udelom od 21,5% u strukturi ukupnog međugodišnjeg rasta grupe. Slede hrana u klasičnim restoranima sa 14,9% i pića sa 9,3%.
RZS to objašnjava time što su ugostitelji tokom prvog polugodišta, naročito u drugom kvartalu i prolećnoj sezoni, kroz cene najprodavanijih artikala iz ponude brze i restoranske hrane kompenzovali veće troškove sopstvenih inputa: mesa, brašna, energenata i radne snage.
Jedini deflatorni uticaj na ukupne potrošačke cene u prvom polugodištu 2026. ostvarili su gotova hrana i ostali prehrambeni proizvodi, šećer, slatkiši i deserti, kao i žitarice i proizvodi od žitarica, koji su pojeftinili.
