Nemačka planira 25.000 radnih viza umesto 50.000 za Balkan

Godišnja kvota radnih dozvola po zapadnobalkanskoj šemi u Nemačkoj trebalo bi da se prepolovi, sa 50.000 na 25.000. Šema, u medijima poznata i kao Pravilo za Zapadni Balkan, olakšava dolazak radnika iz šest ekonomija regiona, a Srbija je najveća među njima. Izvori se razilaze oko toga da li je odluka već doneta i od kada bi važila.

Biznis Kurir navodi da je savezna vlada Nemačke usvojila odluku i da se kvota prepolovljuje od 1. januara 2027. Danas piše opreznije: prema najavama nemačkih medija, vlada bi od naredne godine mogla da prepolovi broj viza, bez navedenog datuma. Zbog te razlike u tekstu ostaje podatak o kvoti, a rok treba čitati kao najavu dok se ne pojavi zvanična potvrda.

Zašto Berlin smanjuje kvotu?

Kao obrazloženje navodi se rastuća nezaposlenost u Nemačkoj. Smanjenje je deo koalicionog sporazuma demohrišćana (CDU) i socijaldemokrata (SPD). Prema dopisniku RTS-a iz Nemačke Nenadu Radičeviću, trebalo je da stupi na snagu još početkom ove godine, ali se od toga odustalo zbog pritiska građevinske industrije.

Po ovoj šemi radnik ne mora da prolazi priznavanje kvalifikacija kao u redovnom režimu. Dovoljna je potvrda nemačkog poslodavca da ga čeka posao. Radičević je objasnio da se prvo dobije posao, pa se na osnovu njega izdaje viza za preseljenje, čak i kada lice nema kvalifikacije. Šef Jedinice za istraživanja i analitiku u NALED-u Mihailo Gajić za RTS je rekao da je to bio jedan od najjednostavnijih načina za zapošljavanje u Nemačkoj:

Bilo je dovoljno da se dobije ponuda za posao od poslodavca, bez prolaska kroz prilično dugotrajnu i sporu proceduru nostrifikacije diploma ili reevaluacije obrazovanja. To jeste bio najlakši način da ljudi relativno brzo dođu da rade u Nemačku, ali i dalje ostaju drugi programi zapošljavanja kvalifikovane radne snage, što je za Srbiju naročito važno kada govorimo o zdravstvenim radnicima.

Koliko viza po ovoj šemi dobija Srbija?

Tu se izvori ponovo razilaze. Prema podacima koje navodi Danas, srpskim državljanima se godišnje izda oko 15.000 viza. Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije govori o rasponu od 10.000 do 15.000 radnika. Gajić, s druge strane, upozorava da pouzdanog broja nema:

Ne znamo tačno kolike će se brojke odnositi na Srbiju, zato što je kvota za svih šest ekonomija našeg regiona. Iako nezvanično postoje neke kvote po zemljama, one nisu javno objavljene. Ne možemo da kažemo koliko će biti manje potencijalnih dozvola za građane Srbije.

Drugim rečima, ukupna kvota se prepolovljuje, a koliko će toga pasti na Srbiju ne zna se.

Šta kaže nemačka građevinska industrija?

Prema Centralnom udruženju nemačkih građevinskih kompanija (ZDB), oko 30 odsto viza po ovoj šemi odlazi na građevinarstvo. Od radnika koji dođu na ovaj način, 98 odsto ima posao, a 58 odsto su specijalizovani radnici ili stručnjaci. Generalni direktor ZDB-a Feliks Paklepa poručio je:

U građevinarstvu svaki sedmi zaposleni ima strani pasoš. Za građevinsku industriju, ova šema je najuspešniji model za privlačenje kvalifikovanih radnika iz trećih zemalja. Jasno upozoravamo na posledice prepolovljenja kvote. Do kraja godine, oko 8.000 radnika moglo bi biti eliminisano u građevinskoj industriji.

Paklepa je dodao da po ovoj šemi dolaze ljudi koji rade, a ne korisnici socijalne pomoći, i da je koalicija sama uspostavila model:

Ovaj model je ova ista koalicija uspostavila 2016. godine i ne bi trebali da ruše sopstveni uspešan model.

Radičević navodi i podatak o posledicama po infrastrukturu. Prema njegovim rečima, građevinske kompanije strahuju za projekte:

Smatraju da će to ugroziti mnoge infrastrukturne projekte. Jedan od razloga za sporu izgradnju infrastrukture jeste i manjak radne snage, koji traje već bar dve decenije. Građevinski radnici su Nemačkoj i te kako potrebni uprkos tome što je nezaposlenost porasla.

Radičević je o izvesnosti smanjenja rekao sledeće:

Ne bi me čudilo da se to dogodi i sada. Sve analize su pokazale da 98 odsto ljudi koji dođu preko tih viza, nastavlja da radi, praktično niko ne završi na socijalnoj pomoći, na grbači države. Naprotiv, praktično svi doprinose kroz poreze i doprinose.

Šta to znači za tržište rada u Srbiji?

Sagovornici Danasa ocenjuju posledice različito. Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko ocenjuje da je odluka politička, a ne ekonomska, jer je iz ugla nemačke privrede neracionalna. Domaćim firmama, kaže, može da odgovara:

Ovo može biti dobra vest za naše firme pošto imamo taj „hidraulični“ način odlaska u inostranstvo, građevinskih radnika, vozača… koji su traženi u Nemačkoj. Sada će to ići malo teže. Dobra vest je za naše firme, ali ne i za radnike. Doduše radnici iz ovog regiona sada mogu dobiti atraktivne plate i ovde. Kada je taj model uvođen u Nemačkoj na Zapadnom Balkanu su bile niske nadnice, a vladali su antiradnički zakoni o radu. Sada su u celom regionu povećane plate.

Arandarenko je naveo i da je Nemačkoj radna snaga i dalje potrebna: „Nemačkoj je i dalje neophodna radna snaga za te poslove.“ Posledice po obe strane opisao je ovako: „Za nemačke poslodavce će značiti teže i skuplje zapošljavanje radnika iz regiona, a za radnike odavde biće komplikovanija i skuplja birokratija.“ Zaključio je da „ova mera neće imati neki tektonski uticaj na naše tržište rada, mada možda može donekle da utiče na nadnice radnika u Srbiji“.

Bojan Stanić iz PKS gleda i na doznake i na politiku:

Ako bude odlazilo manje radnika odavde, to znači manje doznaka. Ali ovo nas ne pogađa toliko, koliko nas pogađa što nismo dobili mapu puta u EU. Vlada Nemačke pokušava da se dodvori glasačima s obzirom da je AfD pobedio u nekim pokrajinama.

Stanić smatra i da 10 do 15.000 radnika nije broj koji bi značajnije uzdrmao srpsko tržište rada ili podigao nezaposlenost.

Predsednik Sindikata radnika u građevini Saša Torlaković ističe da će deo radnika, ako ne ode u Nemačku, otići u druge države Zapadne Evrope, jer „dobrog radnika niko neće da pusti, ni u Srbiji ni u Nemačkoj“. O razlici u zaradi rekao je:

Što se tiče naših radnika, ovde već može da se zaradi slična plata kao tamo. Samo je razlika što je tamo sve na belo, a ovde daju malo više od minimalca na račun, a ostalo se isplati na ruke. Ako radnik ode tamo sam nema neke velike zarade. Ali ako ode sa porodicom, dete je zbrinuto, supruga radi i onda cela druga plata može da se uštedi. To je već druga priča.

Otvoreno je i pitanje koje je postavio Arandarenko: da li će radnici koji su dolazili po ovoj šemi preći na standardan režim zapošljavanja stranaca. Zasad su u izvorima potvrđeni brojke kvote, obrazloženje o nezaposlenosti i otpor građevinske industrije.