Nacrt iz Brisela: Crna Gora pred ciljem, Srbija bez napretka

Srbija je u nacrtu ovogodišnjeg paketa proširenja Evropske komisije ostala među zemljama koje nisu napredovale u fundamentalnim oblastima, i to u istom dokumentu u kome se Crnoj Gori nagoveštava kraj pregovora u decembru. Nacrt godišnjeg saopštenja o politici proširenja, u koji je uvid imao Radio Slobodna Evropa, još nije usvojen, a Komisija konačan paket treba da objavi naredne nedelje.

Fundamentalne oblasti obuhvataju vladavinu prava, demokratske institucije, reformu javne uprave i ekonomske kriterijume, i one određuju ukupan tempo pregovora. Za Beograd je zato važnija ocena iz tog dela dokumenta nego bilo koji pojedinačan pomak.

„Srbija, Bosna i Hercegovina i Kosovo nisu napredovali u fundamentalnim oblastima“, navodi se u nacrtu saopštenja Evropske komisije.

Šta nacrt kaže o Srbiji?

Ocene su uglavnom kritične. Nacrt beleži izostanak napretka u vladavini prava i slobodi izražavanja, a usklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU i dalje opisuje kao nisku. Tema je otvorena i pre ovog dokumenta: ranije smo pisali o poruci Marte Kos da će Srbiji bez usklađivanja sa EU biti teško.

Kad je reč o pravosuđu, Komisija konstatuje da je početno nazadovanje, izazvano takozvanim Mrdićevim zakonima, naknadno ispravljeno. Te izmene su uklonile deo garancija za samostalnost tužilaštva i nezavisnost sudstva. Istovremeno se u nacrtu ocenjuje da je u Srbiji „neprimeren pritisak značajno porastao“.

Srbija je, uz Bosnu i Hercegovinu, Gruziju i Tursku, navedena i među zemljama u kojima je rizik od „zarobljene države“ i dalje izražen. Pojam označava stanje u kome uske interesne grupe stavljaju institucije pod svoju kontrolu.

Pozitivnih pomaka ima dva:

• ulazak Srbije u geografski obuhvat Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA)
• početak pripremnog rada na sporazumu o ocenjivanju usaglašenosti industrijskih proizvoda

Kosovo i normalizacija: šta se traži od Beograda?

Napredak Srbije i Kosova na evropskom putu Komisija i ove godine vezuje za suštinski napredak u normalizaciji odnosa. Nacrt je u tom delu direktan.

„Sprovođenje Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Aneksa o sprovođenju i dalje je nedovoljno“, piše u nacrtu. U istom delu stoji i: „Normalizacija nije samo uslov na evropskom putu. Ona je ključna za bezbednost, stabilnost i ekonomski razvoj oba društva i šireg regiona.“

Za Kosovo nacrt beleži da nema napretka u formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, koja je predviđena sporazumom iz dijaloga. Od Prištine se očekuje da taj proces pokrene u skladu sa obavezama, uključujući Ohridski sporazum iz 2023. godine. Status struktura i službi koje podržava Srbija treba da se reši prema sporazumima iz dijaloga i kosovskim zakonima, „a ne nekoordinisanim merama“, uz strukturisane konsultacije sa predstavnicima kosovskih Srba.

Zašto je Crna Gora u drugom položaju?

Podgorica je, prema nacrtu, ispunila završna merila u svim pregovaračkim poglavljima i mogla bi da okonča pristupne pregovore do kraja 2026, prema crnogorskom javnom servisu RTCG u decembru.

„Izuzetan napredak Crne Gore u pristupnim pregovorima sa EU dokaz je da je proširenje i dalje dostižna stvarnost“, navodi se u nacrtu.

Komisija među crnogorskim reformama ističe ustavne amandmane kojima je ojačana nezavisnost Sudskog i Tužilačkog saveta, politiku nulte tolerancije prema napadima na novinare i usklađivanje vizne politike sa EU, koje stupa na snagu 31. oktobra 2026. U crnogorskom ugovoru o pristupanju prvi put bi se primenio „ojačani pristup“ zaštitnim klauzulama, a taj ugovor bi služio kao model za buduće.

Ovogodišnji izveštaj o Crnoj Gori mogao bi biti poslednji redovni. Od naredne godine zamenili bi ga izveštaji o praćenju, a posle završne međuvladine konferencije Crna Gora bi postala aktivni posmatrač u većini radnih grupa Saveta EU. Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina jedine su zemlje za koje Komisija u aneksu predstavlja „mape puta“ sa rokovima i ciljevima za završetak pregovora.

Isti ton čuo se i u Podgorici. Ambasador EU u Crnoj Gori Johan Satler rekao je u petak na otvaranju Dana državnih tužilaca u hotelu „Hilton“ da Komisija preporučuje državama članicama da zatvore poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava.

„Kada stanemo iza vaših postignuća, i sami stavljamo na kocku sopstveni kredibilitet“, rekao je Satler.

Koliko je novca stiglo iz Plana rasta?

Do septembra 2026. iz Plana rasta za Zapadni Balkan isplaćeno je 193,3 miliona evra bespovratnih sredstava od ukupno 1,6 milijardi, za 90 ispunjenih reformskih koraka. Komisija ocenjuje da sprovođenje mora da se ubrza. U delu o pomirenju poručuje da su istorijski revizionizam, negiranje ili veličanje ratnih zločina i zapaljiva retorika „nespojivi sa vrednostima“ na kojima počiva proces pristupanja.

Konačnu ocenu za Srbiju daće tek paket koji Komisija objavljuje naredne nedelje, a nacrt do tada može da se menja.