Cena jabuke pala na 40 do 50 dinara, poljska 150 do 200

Kilogram jabuke ove godine košta 40 do 50 dinara, a prošle je koštao 60 do 70, dok je jabuka iz Poljske u trgovinama 150 do 200 dinara, rekao je za agenciju Beta direktor zemljoradničke zadruge „Voćar” iz Slankamena Nikola Kotarac. Uz njega se oglasio i penzionisani profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović, koji ocenjuje da je godina rodna, ali da je voćarima ipak teška.

Koliko je pala cena jabuke?

Poljska jabuka u trgovini je tako tri do pet puta skuplja od kilograma domaće jabuke po ovogodišnjoj ceni, a Kotarac pad cene vezuje za uvoznu robu na policama.

„Zalivni sistem je imalo 50 odsto zadrugara i njihova jabuka je kvalitetna, ali marketi su puni jabuka iz Poljske”, rekao je Kotarac.

Zadruga „Voćar” okuplja kooperante koji imaju voćnjake jabuke na 600 hektara. Pola njih ima navodnjavanje, a tamo gde ga nije bilo, sušile su se i jabuke i stabla. Zadruga ima hladnjaču u kojoj je trenutno 3.000 tona jabuka.

„Mi imamo hladnjaču i u njoj je trenutno 3.000 tona jabuka i čuvaćemo ih do proleća u nadi da će porasti cena. Drugu klasu tog voća domaća industrija otkupljuje po ceni od 11 do 12 dinara za kilogram jer je iz Kine uvezena baza (prerađena jabuka)”, rekao je Kotarac.

Kotarac je dodao da su radnici „skupi i spori” i da neki vlasnici voćnjaka jabuke neće ni brati, jer im se ne isplati. Izvoz u Saudijsku Arabiju je moguć, ali su pakovanje i prevoz skupi.

Veći rod jabuke i prelevmani koji ističu u novembru

Keserović procenjuje da je ukupan rod voća ove godine oko 1,5 miliona tona, prema nešto više od milion tona prošle godine. Od prošlogodišnjeg roda ostvaren je devizni priliv od oko 700 do 800 miliona evra. Jabuke je prošle godine bilo 330.000 tona, a ove se očekuje još 100.000 do 120.000 tona za koje, kako kaže, tek treba naći tržište.

Zato Keserović traži da se prelevmani na uvoz, koji ističu u novembru, produže najmanje do marta sledeće godine, kako bi se prodala domaća jabuka. Keserović navodi da se jabuke uvoze iz Poljske, a da su ove godine iz Kine uvezeni kaša i koncentrati jabuke. Kina je, prema njegovim rečima, najveći proizvođač tog voća na svetu i zadovoljava od 40 do 60 odsto potrošnje. Sporazum o slobodnoj trgovini sa tom zemljom primenjuje se od jula 2024. godine.

Ko je ove godine prošao najbolje, a ko najgore?

Prema Keserovićevoj oceni, najbolje prihode ostvarili su proizvođači jagoda, nešto slabije borovnica, trešanja, krušaka i kupina, a suša je kasnije zahvatila višnje i jabuke. Šljive su se plaćale od 12 do 30 dinara za kilogram, višnje od 30 do 40.

„Ova godina je jedna od rodnijih u voćarstvu, ali je po ostalim karakteristikama teška. Najbolje su prošli prerađivači i destileri jer su po niskim cenama dobili sirovine za preradu”, rekao je Keserović.

Suša ostavlja posledice i na sledeću sezonu: stabla bez navodnjavanja slabo će se pripremiti za narednu godinu zbog nedostatka vlage, a najgore će proći voćari koji su za berbu koristili tresače, jer su im oštećeni pupoljci.

Keserović je govorio i o izvozu. Po njegovoj oceni, uredba koja reguliše izvoz voća, doneta dok je Branislav Nedimović bio ministar poljoprivrede (od 2016. do 2022. godine), napravila je štetu proizvođačima. Propisala je stroge uslove za izvoznike, pa je njihov broj smanjen, a manje proizvođače su spašavali upravo oni koji su od njih kupovali robu za izvoz. Dodao je i da su se letos u jednom velikom inostranom trgovinskom lancu u Srbiji prodavale trešnje iz Nemačke, uvezene iz Grčke, čiji je kvalitet bio daleko lošiji od domaćih.