Ian Mur: Brent iznad 100 dolara najmanje šest meseci

Cena nafte Brent ostaće iznad 100 dolara po barelu najmanje narednih šest meseci, a treći veliki cenovni skok stiže u proleće 2027. godine. Tako procenjuje Ian Mur (Ian Moore), direktor za tržišta u britanskoj agenciji Oil Market Journal, u razgovoru za Biznis.rs objavljenom 10. oktobra. Kao prag od kog počinje panika navodi 120 dolara po barelu.

Koliko je Brent daleko od praga panike?

Prema vesti N1 info o kretanju cene, Brent je u trenutku objave bio na 103,28 dolara po barelu, pošto je tog jutra dodirnuo skoro 106 dolara. Američka referentna nafta WTI pala je za 0,9% na 90,23 dolara. N1 info navodi da je pad usledio nakon izjave američkog predsednika Donalda Trampa da se sa Iranom vode „produktivni razgovori” i da američka vojska neće napasti Iran pre novembarskih izbora za Kongres. Vest ne nosi datum, samo reč „danas”, pa se ova cena ne vezuje za određen dan. Naš raniji tekst o ceni nafte beležio je dnevni nivo od 104,18 dolara.

Mur raspon od 100 do 110 dolara smatra podnošljivim za svetsku privredu. Podseća na Libiju posle pada Gadafija, kada je cena četiri godine u proseku bila na tom nivou i svet je opstajao. Od 120 dolara, kaže, nastaje ozbiljna panika među potrošačima, vladama i na berzama. Tržište od te granice deli 15 do 20 dolara.

Kako je višak nafte postao manjak?

Krajem 2025. ponuda je premašivala potražnju za 3,5 miliona barela dnevno, Brent se prodavao u proseku po 63 dolara, a komercijalne zalihe zemalja OECD iznosile su 2,6 milijardi barela, na nivou desetogodišnjeg proseka. Američko-iranski sukob, izbio 20. februara 2026, to je preokrenuo. Četiri meseca kasnije umesto viška nastao je manjak od 4 miliona barela dnevno, a zalihe OECD pale su za 200 miliona barela za šest meseci. Mur navodi da su i čelnici naftnih kompanija, među njima Saudi Aramco, javno upozorili na zastrašujuće niske rezerve.

Svet je prvih šest meseci prošao bez kolapsa jer su zalihe iz prethodne godine trošene kao štednja. Mur to opisuje ovako:

„Logika štedne knjižice je neumoljiva, jer zalihe u jednom trenutku nestanu.”

Brojke koje navodi pokazuju koliko je ušteđevine ostalo:

• Fudžejra, skladišni centar tik izvan Ormuskog moreuza: zalihe su 49% ispod sezonskog proseka
• Čvorište Amsterdam, Roterdam i Antverpen: zalihe su 24% ispod petogodišnjeg proseka
• Avio-kerozin u tom evropskom čvorištu: 50% ispod normale
• Dizel na istočnoj obali SAD: 30% ispod proseka

Američka vlada predviđa da će pokrivenost potražnje zalihama u zemljama OECD u poslednjem kvartalu 2026. i prvom kvartalu 2027. iznositi 57 dana. Mur ističe da je u poslednjih 15 do 20 godina Brent bio iznad 100 dolara svaki put kada bi pokrivenost pala na taj nivo.

Zašto poskupljuju dizel i avio-gorivo?

Cene ne rastu ravnomerno nego u talasima, od derivata do derivata. Prvi skok u martu vodili su kerozin i avio-gorivo u Aziji, drugi dizel u Americi. Dizel je od početka sukoba poskupeo za 625 dolara po toni, odnosno 150%, dok je sirova nafta Brent porasla 75%, oko 28 dolara po barelu. Treći skok Mur očekuje u proleće, kada pažnja pređe na benzin i novu sezonu vožnje.

Na strani ponude, Ukrajina je pogodila 28 ruskih rafinerija ukupnog kapaciteta 5,9 miliona barela dnevno. Ruski izvoz derivata pao je sa 2,5 miliona barela dnevno početkom 2025. na milion u avgustu 2026. Izvoz derivata sa Bliskog istoka smanjen je sa 8 na 3 miliona barela dnevno. Evropa je izgubila 37% uvoza avio-goriva i 10% uvoza dizela.

Šta Mur kaže o Balkanu?

Mur poredi snabdevenost Evrope sopstvenom naftom i gasom. Na svakih 100 miliona barela ekvivalenta nafte i gasa potrošenih u Evropi, samo 22 miliona se proizvede lokalno. Za Balkan izvor ne daje poseban procenat, nego ocenu: sve zemlje osim Rumunije stoje lošije od tog evropskog proseka. Pojedinačne zemlje, osim Rumunije, ne imenuje.

O Evropi u celini poručio je:

„Ne verujem da prosečan Evropljanin u potpunosti razume slabost naše situacije sa snabdevanjem u Evropi.”

Kao ilustraciju navodi Ujedinjeno Kraljevstvo, čiji je odnos domaće proizvodnje i potrošnje nafte pao sa 84% u 2010. na 50% u 2024. godini.

Jedini dugoročni faktor olakšanja Mur vidi u elektrifikaciji prevoza. Prodaja električnih vozila u Evropskoj uniji u prvih osam meseci 2026. porasla je 45% u odnosu na isti period prošle godine.