Brent na 115 dolara: Huti tvrde da su gađali rafineriju

Brent, referentna cena sirove nafte, u sredu 28. oktobra ujutru iznosi oko 115,5 dolara po barelu, a američki WTI je ponovo iznad 101 dolara. Rast dolazi posle utorkovog pada od oko 2 dolara i vezan je za dve vesti: hutsku tvrdnju o raketnom udaru na Saudijsku Arabiju i strah od nastavka američkih napada na Iran.

Koliko iznosi cena nafte u sredu?

Izvori beleže nešto različite nivoe, jer ih mere u različitim trenucima:

• oko 9.20 Brent je porastao 1,56 dolara (1,37%) na 115,49 dolara, a WTI 1,50 dolara (1,51%) na 101,41 dolar (5paisa)
• u azijskom trgovanju Brent je bio na 115,59 dolara, a WTI na 101,37 dolara (FinanceFeeds, prema podacima CNBC-a)
• u 14 časova po vremenu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima Brent je beležio 114,87 dolara (plus 0,87%), a WTI 101,49 dolara (plus 1,59%), dok je ranije tokom dana rast prelazio 2% (The National)

Cena je time vratila veći deo utorkovog pada. U utorak 27. oktobra Brent je do ranog popodneva po njujorškom vremenu izgubio 2,09 dolara i spustio se na 113,72 dolara, uz nadu da će razgovori posle sastanka u Teheranu otvoriti put ka kraju rata. Pre dve sesije pada Brent je bio iznad 117 dolara. Procenat utorkovog pada izvori navode različito: The National piše o oko 1,6%, a FinanceFeeds o 1,8%.

Nafta je i dalje ispod 126 dolara po barelu, koliko je dostigla ranije u sukobu, koji je ušao u osmi mesec.

Šta je Saudijska Arabija zaista potvrdila?

Izvori se razilaze oko samog povoda. FinanceFeeds piše da su jemenski Huti tvrdili da su balističkom raketom pogodili rafineriju Ras Tanura, najveću u kraljevini. Portal 5paisa navodi tvrdnju o udaru na najveću saudijsku rafineriju kapaciteta 550.000 barela dnevno, ali je ne imenuje.

The National zabeležio je drugačiji tok događaja. Koalicija pod vođstvom Saudijske Arabije saopštila je da je u sredu ujutru presrela i uništila hutsku balističku raketu lansiranu ka Taifu. Pre toga su Huti tvrdili da su dronom napali međunarodni aerodrom Abha, što saudijska strana u trenutku objave nije potvrdila.

Rijad, dakle, potvrđuje presretanje rakete ka Taifu, dok tvrdnju o aerodromu u Abhi i udaru na rafineriju nije potvrdio. FinanceFeeds zato ocenjuje da je do potvrde štete reč o premiji na naslove, a ne o stvarnom gubitku ponude, i napominje da je koalicija do sada javljala presretanja, a ne pogotke.

Zašto strah od udara na Iran drži cenu visoko?

Drugi pokretač je mogućnost da Sjedinjene Države nastave vojnu kampanju protiv Irana. Predsednik Donald Tramp rekao je u nedelju da mora da donese odluku o Iranu, jer pregovori još nisu dali sporazum. Wall Street Journal javlja da je Vašington upozorio više zalivskih zemalja da se pripreme za mogući nastavak kampanje posle izbora za Kongres 3. novembra.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči upozorio je da bi svaka eskalacija koju pokrene Izrael u Zalivu mogla imati razoran uticaj na svetska tržišta. Katarski posrednici su Iranu predali nov nacrt sporazuma o okončanju rata, a odgovor Teherana očekuje se do kraja nedelje, rekao je za Reuters jedan zvaničnik.

Analitičari koje citira The Globe and Mail, a prenosi FinanceFeeds, vide premiju koja ostaje. Bjarne Šildrop iz banke SEB ukazao je na značajnu rizičnu premiju vezanu za mogući američki ili izraelski napad na Iran, a Commerzbank je upozorio da bi Benjamin Netanjahu, ako ponovo dobije vlast, mogao težiti promeni režima u Iranu. Tržišta prate i izraelske izbore, na kojima je prema prvim rezultatima ispred blok premijera Netanjahua.

Zašto UBS podiže prognozu?

Švajcarska banka UBS podigla je prognozu i sada očekuje Brent blizu 110 dolara do kraja godine, umesto ranijih 100 dolara. Strateg banke Đovani Staunovo u belešci za The National navodi da su zalihe naglo opale jer su obećana oslobađanja strateških rezervi uglavnom završena, i dodaje:

Tokovi sa Bliskog istoka, iako se popravljaju, još se nisu potpuno normalizovali.

Staunovo smatra da bi tržište sa nedovoljnom ponudom moglo da gurne komercijalne zalihe naniže, što bi održalo cene. Kao dodatne činioce navodi rekordne troškove prevoza, ograničene kapacitete tankera i oporavak kineskog uvoza. Prognozu ograđuje rečima: neizvesnost ostaje velika zbog nepredvidive prirode sukoba na Bliskom istoku i tempa oporavka proizvodnje u Zalivu i globalne potražnje.

Šta još prati tržište?

Jezgro OPEK+ čine Saudijska Arabija, Rusija, Irak, Kuvajt, Alžir, Kazahstan i Oman. Prema tri izvora Reutersa, ta grupa će na sastanku u nedelju ostaviti decembarske kvote proizvodnje nepromenjene. Reuters dodaje da je proizvodnja u većini tih zemalja već ispod zadatih kvota.

Anketa Reutersa među osam analitičara pokazuje da su američke zalihe sirove nafte u nedelji do 23. oktobra porasle za oko 15.000 barela.