Brent pao na 102,09 dolara, WTI ispod 100 dolara
Cena nafte Brent pala je 1,71 odsto, na 102,09 dolara, dan posle nivoa od 103,21 dolar. WTI je prvi put u nizu ispod 100 dolara, a JPMorgan objašnjava zašto Bliski istok i dalje drži cenu nadole.
Cena barela severnomorske nafte Brent pala je danas, 21. septembra, za 1,71%, na 102,09 dolara. Pad je zabeležen dan posle nivoa od 103,21 dolar, o kome je ekonomska rubrika pisala u prethodnom tekstu (Brent 103,21 dolar, evropski gas iznad 80 evra po MWh). Fjučersi na Brent za isporuku u novembru tako nastavljaju silaznu putanju, a američka nafta WTI za oktobarsku isporuku jeftinija je 1,96%, na 98,33 dolara po barelu, čime je prvi put u poslednjim danima sišla ispod granice od 100 dolara.
Evropski gas na amsterdamskoj berzi TTF, fjučersi za oktobarsku isporuku, jutros se prodavao po 80,545 evra za megavat-sat, dakle praktično na istom nivou na kom je bio i dan ranije, kada je iznosio nešto iznad 80 evra.
Zašto tokovi sa Bliskog istoka i dalje drže cenu nadole
Prema proceni analitičara banke JPMorgan Chase, koju prenosi CNBC, isporuke nafte sa Bliskog istoka ostale su snažne uprkos prekidima na saudijskom naftovodu Istok-Zapad. Ukupni tokovi iz tog regiona u poslednjih deset dana iznosili su u proseku 17,1 milion barela dnevno, što je 6,1 milion barela dnevno manje nego što je iznosio prosek tokom cele 2025. godine.
Tržište uprkos tome pažljivo prati koliko bi eventualni novi poremećaji mogli da utiču na globalnu ponudu. U subotu su Huti, koje podržava Iran, izveli napade raketama i dronovima na Saudijsku Arabiju, pa se pažnja analitičara ovih dana usmerava upravo na to koliko bi ponavljanje takvih napada moglo da poremeti tokove sa naftovoda Istok-Zapad, ključne rute kojom sirova nafta iz Saudijske Arabije stiže do Crvenog mora.
Ko dobija na evropskim berzama
Dok su energenti jeftinili, evropske berze su oko 10 časova uglavnom rasle. Nemački indeks DAX dobio je 0,74%, francuski CAC 40 porastao je 0,59%, britanski FTSE 100 ojačao je 0,42%, a milanski FTSE MIB skočio je 0,86%. Moskovski indeks IMOEX, suprotno opštem trendu, pao je 0,56%.
Najveći dobitnici bili su akcionari tehnoloških i finansijskih kompanija. Akcije holandskog proizvođača opreme za poluprovodnike ASML porasle su 2,8%, isto koliko i akcije nemačkog Infineona. Francuska banka Societe Generale zabeležila je rast od 3,6% pošto je povećala sopstveni cilj profitabilnosti, i tako se svrstala među najveće dobitnike u okviru šireg indeksa STOXX 600.
Na američkim berzama, koje su petak zatvorile pred vikend, slika je bila mešovita. Dow Jones je oslabio 0,18%, na 51.682,64 poena, dok su S&P 500 i Nasdaq zabeležili rast, prvi 0,17%, na 7.650,50 poena, a drugi 0,39%, na 26.522,55 poena.
Zlato i evro
Cena zlata pala je na 4.352,46 dolara za trojsku uncu, dok je evro vredeo 1,14758 dolara. Pšenica je, za razliku od ostalih roba iz ovog pregleda, poskupela, na 7,2349 dolara za bušel.
Sledeći orijentir je sastanak Trampa i Sija
Investitori narednih dana najviše pažnje poklanjaju najavljenom susretu američkog predsednika Donalda Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga. Od ishoda tog sastanka zavisiće dalje kretanje cena energenata, pošto trgovinski odnosi dve najveće svetske ekonomije direktno utiču na tražnju za naftom i gasom. Paralelno se prati i situacija na Bliskom istoku, gde bi novi napadi na infrastrukturu mogli brzo da preokrenu sadašnji trend pada cena, baš onako kako se to već jednom desilo posle prekida na saudijskom naftovodu.
