Rizik od siromaštva u Srbiji 19,6%: prag 45.674 dinara

Prihod ispod praga rizika od siromaštva imalo je 19,6% stanovnika Srbije u 2025. godini, što je za 0,1 procentni poen manje nego godinu ranije, pokazuju konačni podaci Republičkog zavoda za statistiku. Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila je 23,2%, odnosno 1,1 procentni poen manje nego 2024. Brojke se na Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, 17. oktobra, navode uz upozorenje Karitasa Srbije da ljudi sve češće traže hranu umesto novca.

Ukratko

• Stopa rizika od siromaštva u 2025: 19,6%, a rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti: 23,2%.
• Prosečan mesečni prag za jednočlano domaćinstvo: 45.674 dinara (oko 390 evra).
• Nezaposleni su u riziku u 49,9% slučajeva, zaposleni kod poslodavca u 4,8%.
• Zakon o socijalnoj zaštiti iz 2011. nije zamenjen novim.

Koliko iznosi prag siromaštva u Srbiji?

Prosečan mesečni prag rizika od siromaštva u 2025. za jednočlano domaćinstvo bio je 45.674 dinara (oko 390 evra). Za dvoje odraslih i dete mlađe od 14 godina prag je iznosio 82.213 dinara (oko 700 evra), a za dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina 95.915 dinara (oko 820 evra). Evro vrednosti su preračunate po približnom kursu od 117 dinara.

Stopa rizika od siromaštva meri udeo stanovništva čiji je raspoloživi ekvivalentni prihod ispod tog praga, pa ne znači da svi obuhvaćeni žive u istim uslovima. Pokazatelj rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti širi je: uračunava i izrazitu materijalnu i socijalnu uskraćenost, kao i život u domaćinstvima sa niskim intenzitetom rada.

Ko je najviše izložen riziku

Razlike među grupama su velike. Među nezaposlenima stopa rizika iznosi 49,9%, među penzionerima 23,4%, među samozaposlenima 13%, a među zaposlenima kod poslodavca 4,8%. Nezaposleni su dakle u riziku oko deset puta češće od zaposlenih.

Po godinama je slika slična: u grupi od 65 i više godina stopa je 25,8%, kod osoba od 55 do 64 godine 21,4%, a od 25 do 54 godine 14,9%. Najteže je samohranim roditeljima sa izdržavanom decom, među kojima je stopa rizika dostigla 41,3%.

Šta pokazuje anketa o životnom standardu

Anketa o siromaštvu i socijalnoj nejednakosti (SILC) Republičkog zavoda za statistiku beleži da 85,9% domaćinstava ima manju ili veću poteškoću da sastavi kraj s krajem. Nešto više od polovine ispitanih navodi izvesnu poteškoću, svaki peti da mu je teško, a svaki deseti da mu je veoma teško.

Konkretne uskraćenosti izgledaju ovako:

• oko 36% domaćinstava ne može iz kućnog budžeta da pokrije neočekivani trošak od 29.000 dinara (oko 250 evra)
• 36,3% ne može da priušti nedelju dana odmora van kuće
• 14,2% ne može da priušti meso ili ribu u obroku svakog drugog dana
• 9,3% ne može da zagreje stan, što je skoro svako deseto domaćinstvo

Apsolutno siromaštvo: zvaničnog merenja nema od 2021.

Apsolutno siromaštvo u Srbiji se ne prati od 2021. godine. Za tu godinu UNICEF je naveo stopu od 8,9%, odnosno 607.572 osobe. Procena je da bi danas u apsolutnom siromaštvu moglo biti oko pola miliona ljudi, ali to je procena, a ne izmerena brojka.

Srbija i Evropska unija, jug i istok naspram Beograda

Prema Eurostatu, prosek Evropske unije za ljude u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosi 20,9%. Srbijin pokazatelj od 23,2% je 2,3 procentna poena iznad tog proseka. Unutar zemlje razlika je veća: region južne i istočne Srbije beleži 30,9%, a beogradski region 15,4%, dakle dvostruko manje.

Zakon iz 2011. i zahtevi za hranom

Direktor Centra za socijalne politike Žarko Šunderić navodi da Srbija nema konkretnu strategiju za smanjenje siromaštva i da je Zakon o socijalnoj zaštiti, donet 2011. godine, zastareo. Novi zakon nije usvojen.

„Od tada su se prilike promenile. Videli smo rupe u sprovođenju zakona, kao i neke stvari inspirisane Evropskom unijom koje treba ubaciti. Međutim, taj novi zakon nije donet, a pitanje je zašto.”

Šunderić o dopunama zakona kaže: „Ministri se menjaju i kažu da su počeli sa dopunama zakona, međutim na kraju mandata, zakon se ne donese”.

Iz Karitasa Srbije stiže drugačije svedočanstvo, sa terena. Slobodan Milošević ističe da se ta organizacija poslednje dve godine suočava sa sve više ljudi koji traže hranu i osnovne životne potrepštine. Broj zahteva nije naveo.

„Ranije su češće tražili novčanu pomoć, a sada sve više traže ono najosnovnije, što dovoljno govori o težini situacije u kojoj se mnogi ljudi nalaze.”

Milošević upozorava da jednokratna pomoć ne rešava uzrok. „Mi možemo nekome da damo paket hrane, ali time nismo rešili njegov problem”, kaže on, pa objašnjava šta je cilj:

„Jer nije cilj da neko godinama zavisi od paketa hrane, već da mu pomognemo da živi dostojanstveno i, koliko god je to moguće, samostalno.”

Tema ovogodišnjeg obeležavanja

Međunarodni dan borbe protiv siromaštva obeležava se od 1993, pošto je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1992. proglasila 17. oktobar danom posvećenim iskorenjivanju siromaštva. Koreni datuma sežu do 17. oktobra 1987, kada su se u Parizu okupili ljudi da odaju počast žrtvama ekstremnog siromaštva, nasilja i gladi.

Ovogodišnji fokus je „Siguran dom za sve”, sa ciljem da se ukaže na vezu između siromaštva i stambene nesigurnosti. Prema proceni Ujedinjenih nacija, više od 2,8 milijardi ljudi u svetu suočava se sa nekim oblikom neadekvatnog stanovanja, a oko 826 miliona živi u ekstremnom siromaštvu.