Rundek i Ekipa drugo veče u Luci Beograd uz Bolero
Darko Rundek i Ekipa 6. juna sviraju drugi koncert u Luci Beograd, povodom 41 godine od Haustorovog albuma Bolero, uz goste iz tog perioda na bini.
- Darko Rundek i Ekipa 6. juna sviraju drugi od dva koncerta u Luci Beograd, pod nazivom "Uz reku za reke".
- Povod je 41 godina od Haustorovog albuma Bolero, objavljenog 1985. za Jugoton.
- Rundeku se na bini pridružuju Zoran Zajec Zexa, Damir Prica Capri i Igor Pavlica.
- Najavljeno je kao živi presek opusa sa otvorenim aranžmanima, ne kao verna rekonstrukcija.
Postoje albumi koji se ne slušaju nego se nose, kao stari kaput koji odbijate da bacite jer mu znate svaki šav. Bolero grupe Haustor jeste takav, i kada Darko Rundek večeras po drugi put izađe na binu u Luci Beograd, on ne otvara muzej nego ormar pun još nosivih stvari. Koncert pod nazivom “Uz reku za reke” završava dvodnevni ciklus započet 5. juna, a povod je okrugla, gotovo nestvarna cifra: četrdeset jedna godina od ploče koja je 1985. izašla za Jugoton.
Rundek i nije od onih koji vole proslave. Zato je važno kako je ovaj povod postavljen, ne kao parastos sopstvenoj mladosti, već kao prilika da se stari materijal ponovo otvori i provetri. Drugo veče, po pravilu festivalske kole, retko je puko ponavljanje prvog. Publika koja je sinoć čula isti repertoar večeras dolazi da čuje kako se ista pesma drugačije slomi.
Zašto Bolero, a ne neki drugi album
Odgovor je delom u samom Rundeku. Govoreći o ploči, autor je rekao da je “Bolero predstavljao komplementarnost prethodnom albumu i materijal je bio jak”, što je tipično suzdržana formulacija čoveka koji ne voli da sam sebe hvali. Iza te rečenice stoji ploča koja je donela tri pesme bez kojih se domaća pop istorija teško zamišlja:
- “Ena”, sa onim refrenom koji je generacijama postao zajednički jezik.
- “Šejn”, gde se filmski junak preselio u jugoslovensku svakodnevicu.
- “Šal od svile”, balada koja je nadživela svoj decenij.
Ono što Bolero čini pogodnim za živu obradu nije nostalgija nego njegova otvorenost. Aranžmani su od početka bili porozni, sa prostorom za duvače i improvizaciju, pa se materijal lako prepušta novim rukama. Zato organizator, produkcijska kuća Long Play, koncert i ne najavljuje kao rekonstrukciju nego kao živi presek opusa.
"Bolero je predstavljao komplementarnost prethodnom albumu i materijal je bio jak." (Darko Rundek)
Ko izlazi na binu i šta to menja
Najzanimljiviji deo večeri jeste postava. Rundeku se pridružuju muzičari vezani upravo za taj period: Zoran Zajec Zexa (gitara, prateći vokal), Damir Prica Capri (saksofon, klavijature) i Igor Pavlica (truba). Duvačka sekcija ovde nije ukras nego konstrukcija, jer su saksofon i truba bili deo zvuka kojim se Haustor razlikovao od ostatka scene.
Spajanje tih imena pod jednim krovom menja prirodu koncerta. Umesto da slušamo verziju iz 1985, dobijamo pesme koje su prošle kroz četiri decenije sviračkog iskustva i sada zvuče zrelije, sporije tamo gde treba, oštrije gde se može. To je razlika između snimka i živog organizma, i razlog zašto se na ovakve večeri vredi otići čak i ako album znate napamet.
Šta vama Bolero danas znači, sećanje na određeno leto ili ploča koju i dalje puštate?
