Treći dan Ekata festivala: predstava Prah u Krnjevu
Prvi Ekata festival ulazi u treći dan pozorišnom predstavom Prah Veljka Mićunovića, sa Natašom Ninković i Zoranom Cvijanovićem u brutalističkom ambijentu imanja kod Velike Plane.
- Treći dan prvog Ekata festivala u Krnjevu, 6. juna, donosi pozorišnu predstavu Prah.
- Režija je potpis Veljka Mićunovića, a glavne uloge nose Nataša Ninković i Zoran Cvijanović.
- Predstava se igra na otvorenom, u amfiteatru brutalističkog imanja Ekata.
- Festival traje od 3. do 7. juna, a zatvara ga koncert Jasmin Levi.
Beton se posle zalaska sunca ponaša drugačije nego danju. Hladi se sporije nego vazduh oko njega i još dugo zrači toplinu u amfiteatar imanja Ekata kod Krnjeva, dok gledaoci zauzimaju mesta za večernju predstavu. U taj scenografski plan, gde su zidovi već gotova scenografija, večeras ulaze dva glasa koja srpska publika dobro poznaje.
Treći dan prvog Ekata festivala pripao je pozorištu. Na program za subotu, 6. jun, postavljena je predstava Prah, u režiji Veljka Mićunovića, sa Natašom Ninković i Zoranom Cvijanovićem u glavnim ulogama. Komad se bavi ljubavlju, prolaznošću i onim što ostaje kada se sve ostalo istroši, kroz dijalog koji ume da bude i duhovit i oštar u istom dahu. Posle dva dana posvećena muzici, festival prvi put otvara prostor govornom teatru.
Zašto baš Prah na betonskom imanju?
Izbor ambijenta nije dekor. Brutalistička arhitektura imanja, ogoljeni beton i jasne linije, retko je gostoljubiva prema sentimentu, a Prah je komad koji se upravo bavi onim što vreme oduzme. Ta napetost između tvrdog prostora i mekane teme čini se kao svesna redateljska odluka, a ne slučajnost rasporeda.
Mićunović je režijom uokvirio dvoje glumaca koji ne moraju mnogo da rade da bi držali pažnju. Ninković donosi preciznost i suzdržanost, Cvijanović ironiju koja nikada nije jeftina. U prostoru bez četvrtog zida, pod otvorenim nebom, svaka pauza se čuje, a svaka rečenica nosi više težine nego u zatvorenoj sali.
Ono što Prah čini pogodnim za ovakvu scenu jeste njegova kamernost. Dva lika, jedan odnos, malo rekvizite. Amfiteatar ne traži spektakl, traži koncentraciju, i predstava te vrste tu dobija, a ne gubi.
Četiri večeri, četiri jezika umetnosti
Ekata festival nije zamišljen kao niz nepovezanih događaja. Festivalska kola se vrti oko ideje da jedan prostor može da primi različite umetničke discipline a da ostane prepoznatljiv. Program to potvrđuje:
- Otvaranje izložbom Radomir Damnjanović Damnjan i Gorgona: kontinuitet konceptualne prakse
- Nastup Beogradskog džez orkestra pod dirigentskom palicom Aleksandra Bjelica, 4. juna
- Klavirski duo Vasila Hadžimanova i Bojana Zulfikarpašića u amfiteatru, 5. juna
- Pozorišna predstava Prah, 6. juna
- Zatvaranje koncertom Jasmin Levi, 7. juna
Prelazak sa džeza i klavirskog dueta na govorni teatar nije pad tempa nego promena registra. Tamo gde su prethodne večeri tražile sluh, ova traži pažnju za reč. To je teži zadatak za publiku na otvorenom, ali i potencijalno najintimniji trenutak celog festivala.
Istoričar umetnosti Jerko Ješa Denegri otvaranje je označio kao značajan događaj za sredinu u kojoj nastaje.
Prvorazredni kulturni događaj za našu sredinu.
Ako prva edicija jednog festivala govori o ambicijama, onda Ekata svojim programom postavlja visoku letvicu već na startu, izvan velikih gradova i ustaljenih festivalskih ruta. Da li će ambijent betonskog imanja postati prepoznatljiv adut srpske festivalske mape ili će ostati lepa jednokratna epizoda?
