Novi roman Milice Vučković: umorni od zadatih uloga
Posle pet godina Laguna objavljuje „Roditelje kućnih ljubimaca”, roman o usamljenosti i neostvarenoj bliskosti. Onlajn od 16. jula, u knjižarama od 23. jula.
- Laguna objavljuje „Roditelje kućnih ljubimaca”, prvi roman Milice Vučković posle pet godina.
- Ekskluzivna onlajn prodaja traje od 16. do 22. jula na sajtovima laguna.rs i delfi.rs.
- U knjižarama je od 23. jula 2026.
- Roman prati nekoliko života koji se ukrštaju oko osećaja usamljenosti, iscrpljenosti i neostvarene bliskosti.
Zamislite čoveka koji stoji u pet šopu negde na istoku Evrope, drži motivacioni govor o sreći pasa i mačaka, i pritom ne veruje ni u jednu rečenicu koju izgovara. Zove se Beni, noću vozi auto-puteve, previše puši, i najbliži je onome što bi se moglo nazvati junakom novog romana Milice Vučković. Nije junak zato što nešto savladava, nego zato što istrajava u poslu koji ga je odavno prestao ubeđivati, a on to i dalje radi savršeno uverljivo za sve osim za sebe.
„Roditelji kućnih ljubimaca” izlaze kod Lagune posle pauze od pet godina, prvo u ekskluzivnoj onlajn prodaji od četvrtka 16. do srede 22. jula na sajtovima laguna.rs i delfi.rs, a od 23. jula i u knjižarama. Roman prati nekoliko života koji se ukrštaju oko istog čvora: usamljenosti, iscrpljenosti i bliskosti koja se nikada nije sasvim dogodila.
Vučković dolazi sa reputacijom koju je teško zaobići. „Smrtni ishod atletskih povreda” bio je bestseler i dobitnik Vitalove nagrade, knjiga koja je pokazala da autorka ume da drži tenziju tamo gde se naizgled ništa spektakularno ne događa. Pauza od pet godina, u domaćem izdavačkom ritmu koji nagrađuje godišnju produktivnost, sama po sebi govori nešto o tome kakav odnos ona ima prema pisanju.
Zašto Beni deluje poznatije nego što bismo želeli?
Motivacioni govor u pet šopu je gotovo previše dobra slika da bi bila samo detalj. To je scena u kojoj se sreća prodaje na malo, u kojoj neko mora glasno da tvrdi da su životinje zadovoljne kako bi se prodala hrana, i u kojoj je jedini uslov za posao da govornik zvuči kao da veruje. Vučković tu ne postavlja satiru o korporativnom jeziku, ili bar ne samo to. Ona postavlja pitanje šta se dešava sa čovekom koji je profesionalno dobar u nečemu što ga iznutra ne dodiruje.
Auto-put je druga polovina te slike. Beni je stalno u pokretu, a nikuda ne stiže; kilometri se gomilaju, gradovi se smenjuju, i ništa od toga ne postaje putovanje. Ako je istočna Evropa ovde nešto više od geografije, onda je to prostor u kojem se radi mnogo, veruje malo, i u kojem se umor odavno pretvorio u normalno stanje. Nije slučajno što je posao koji Beni radi baš posao ubeđivanja.
Zadate uloge i ono što od njih ostane
Naslov je, kao i obično kod Vučković, precizniji nego što izgleda na prvo čitanje. Roditelji kućnih ljubimaca su ljudi koji su brigu, nežnost i pripadanje uspeli da smeste u odnos u kojem je sve to lakše, jer ne traži pregovaranje. Nije to podsmeh, to je konstatacija. Kada porodice i veze počnu da pucaju po šavovima, briga ne nestaje, ona samo pronalazi kanal koji manje boli.
Prema najavi izdavača, knjiga to radi uz suptilan humor i precizno zapažanje svakodnevice, što je formulacija koja se lako izgovori, a teško izvede. Kod Vučković humor obično nije olakšanje nego alat: on postoji da bi se prišlo bliže, ne da bi se pobeglo. Ako se to ponovi i ovde, „Roditelji kućnih ljubimaca” neće biti roman o tome kako je danas teško živeti, nego o tome koliko smo se dobro uvežbali da to ne primetimo.
Rizik postoji, i vredi ga imenovati: romani sa ukrštenim životima najčešće padaju na mestu gde se ukrštanje pretvara u konstrukciju. Ali polazna tačka je čvrsta: ljudi umorni od posla, brakova i uloga koje su prihvatili pre nego što su ih razumeli.
A koliko vaših svakodnevnih rečenica biste zaista potpisali kada bi vas neko pitao verujete li u njih?
