„Bezdanj“ u novom ruhu: stari bogovi ćute, Laguna ne

Na koricama novog „Bezdanja” stoji rečenica koja je i najkraći mogući sinopsis: sile mraka se bude, stari bogovi ćute. Ispod nje je drvo života u srebrnom prstenu, na tamnozelenoj podlozi, a iznad ime Aleksandra Tešića. Drugi deo trilogije „Kosingas” od 31. jula je ponovo u knjižarama, u izdanju koje Laguna predstavlja kao osveženo.

Osveženo ovde nije samo reč iz kataloga. Novo izdanje ima tri stvari kojih u starom nije bilo:

• ilustracije, izdvojene u poseban blok
• bojeni rez, dakle obojene ivice stranica
• dopune u samoj priči

Knjiga se prodaje u knjižarama Delfi, na sajtovima delfi.rs i laguna.rs i preko Laguninih klubova čitalaca.

Redosled objavljivanja je pritom sasvim čitljiv. Prvi deo trilogije, „Kosingas: Red Zmaja”, ponovo je objavljen 21. maja, drugi je stigao u petak, a treći je logičan nastavak niza. Datum za njega izdavač još nije saopštio, pa ga ni mi nećemo izmišljati.

Šta zapravo znači dopunjeno izdanje?

Čitaocu koji serijal tek otkriva ovo je jednostavno lepše upakovana knjiga i tu nema dileme. Onome ko staro izdanje već drži na polici pitanje je ozbiljnije, jer dopune u priči znače da tekst koji je jednom bio zatvoren više nije isti. Autorska revizija ranije objavljenog romana kod nas nije česta praksa i obično prođe bez ijednog reda komentara, iako menja ono što se čita, a ne samo ono što se drži u ruci. Bojeni rez je trgovačka odluka i to niko ne krije. Dopisana scena je književna.

Ko je Aleksandar Tešić

Tešić je rođen 5. marta 1961. u Čačku. Dobitnik je nagrade „Stanislav Lem” za 2023. godinu, a pored „Kosingasa” potpisuje i serijale „Miloš Obilić” i „Kletva Kainova”, kao i romane „2084”, „Crni mesec u usponu”, „Sveti rat za Carigrad”, „Gorolom” i „Lazarevo časomerje”. Piše dugo i piše mnogo, u žanru o kome se u ozbiljnim književnim rubrikama i dalje izveštava retko.

Od Jastrepca do Homolja

Radnja „Bezdanja” vodi Kosingasa i Kraljevića Marka kroz predele koji postoje na mapi Srbije, od Jastrepca do Homolja, vilinskim stazama, preko svetilišta i močvara, u pećine i podzemne bezdane po kojima roman nosi ime. Na tom putu su psoglavi, vodenjaci, divljani, veštice i zmajevi, bića iz srpskog predanja koja u ovoj trilogiji nisu ukras nego stanovnici sveta sa sopstvenim pravilima. Nasuprot junacima stoji Hromi Daba. Ta geografija je domaća i prepoznatljiva, što serijalu daje nešto što uvezena epska fantastika ne može da ponudi: čitalac zna ta imena i pre nego što otvori knjigu.

Okvir je sudar tri sile: hrišćanskog viteštva, stare slovenske mitologije i osmanske najezde koja tek nailazi. Tu je i razlog zašto „Kosingas” radi kao epska fantastika, a ne kao istorijski roman sa čudovištima u pozadini. Mitologija kod Tešića nije dekor na istoriji, ona pokreće radnju i određuje šta junaci uopšte smeju da urade.

Reizdanje celog serijala u razmaku od nekoliko meseci nije uobičajen potez za domaći naslov i govori bar toliko o tržištu koliko o knjizi. Bojeni rez i ilustrovani blok postali su standardna oprema za izdanja koja se ne kupuju samo da bi se pročitala, nego i da bi stajala na polici okrenuta licem napolje. Laguna to zna i ne pravi se da ne zna. Otvoreno pitanje je da li dopune u tekstu opravdavaju drugu kupovinu, a odgovor će prvi dati oni koji obe verzije imaju u rukama i mogu da ih uporede rečenicu po rečenicu.

Ako „Kosingasa” niste čitali, ovo je trenutak sa najmanje izgovora: prvi deo je u knjižarama od maja, „Bezdanj” od petka, a treći deo dolazi kad dođe.