Mountain Music Fest: tri dana muzike na Divčibarama
Od 31. jula do 2. avgusta planina postaje pozornica, sa četiri bine, restauriranim filmovima i binom na solarnu energiju. Program koji odbija da bude samo koncertni raspored.
- Mountain Music Fest se održava od 31. jula do 2. avgusta 2026. na Divčibarama.
- Program se odvija na četiri muzičke bine, sa više od 40 različitih sadržaja tokom tri dana.
- Nastupaju, između ostalih, Bajaga i Instruktori, Rundek, Nu Genea Live Band i The Brand New Heavies.
- Jedna od bina radi isključivo na solarnu energiju, a u programu su i projekcije digitalno restauriranih domaćih filmova.
Postoji trenutak, negde oko ponoći na planini, kada bas iz zvučnika prestane da bude samo zvuk i počne da se oseća u tlu pod nogama, dok se iznad bine, umesto reflektorske izmaglice velikih gradskih festivala, vidi nešto što se u Beogradu odavno ne viđa, a to je zvezdano nebo. Upravo na tu razliku računa Mountain Music Fest, koji se od 31. jula do 2. avgusta vraća na Divčibare, sa idejom da tri festivalska dana ne budu samo niz koncerata nego pokušaj da se muzika vrati u pejzaž iz kog je, u neko drugo vreme, i potekla.
Festival ove godine nastupa pod sloganom koji zvuči gotovo prkosno u sezoni prezasićenoj open air događajima, a poručuje da je sama muzika dovoljan razlog. Iza tog slogana stoji program raspoređen na četiri bine, sa više od četrdeset različitih sadržaja, koji svesno odbija da bude sveden na spisak izvođača. Divčibare, blaga i pošumljena planina nadomak Valjeva, ovde nisu tek scenografija nego deo dramaturškog plana, prostor koji publiku primorava da uspori pre nego što uopšte stigne do prve bine.
Ko sve svira, i zašto to nije samo lineup
Muzički raspored je, priznajmo, ono što prvo privuče pažnju, i ovde je zaista širok. Nastupaju Bajaga i Instruktori, čija je publika odavno višegeneracijska, zatim Rundek sa svojom prepoznatljivom poetikom, italijanski Nu Genea Live Band koji spaja mediteranski fank i elektroniku, kao i britanski acid jazz veterani The Brand New Heavies. Uz njih su Zoster, Elemental, Del Arno Band, KOIKOI i niz regionalnih imena, dok elektronski deo programa pokrivaju selektori poput Marselusa Pitmana iz Sjedinjenih Država i Janga Pulsa iz Francuske.
Ono što ovaj spisak čini zanimljivijim od prostog nabrajanja jeste raspon, jer se na istom mestu, u razmaku od nekoliko sati, smenjuju bendovi koji nose sasvim različite muzičke tradicije, od jugoslovenske rok baštine do savremene klupske scene. Takva postavka nije slučajna, ona publiku tretira kao radoznalu, a ne kao ciljnu grupu kojoj treba servirati jednu žanrovsku formulu i ništa van nje.
Šta festival nudi kada muzika utihne?
Odgovor je, pomalo neočekivano, da tada tek počinje drugi sloj programa. Uz koncerte, organizatori najavljuju kreativne radionice, umetničke performanse, projekcije filmova na otvorenom, degustacije hrane i sportske aktivnosti, pa čak i radionice digitalne pismenosti, čime festival pokušava da bude nešto više od pozornice, gotovo mala privremena zajednica na planini. U filmskom delu izdvajaju se domaći klasici Varljivo leto 68 i Majstori, majstori, digitalno restaurirani, što je gest koji povezuje muzičku sadašnjost sa filmskom prošlošću.
Vredi pomenuti i binu koja radi isključivo na solarnu energiju, kao i saradnju sa inicijativom za sakupljanje limenki, jer takvi detalji pokazuju da se ekološka priča ovde ne dodaje kao marketinški ukras nego kao deo koncepta. Ostaje pitanje koje se postavlja pred svaki festival ovog tipa, a to je da li će planina i publika izdržati taj obećani balans između zabave i pažnje prema prostoru. Da li biste vi tri letnja dana radije proveli na gradskom betonu ili na bini usred šume?
