Emili Votson predvodi žiri Sarajeva, Farhadi počasni gost
Britanska glumica dobija Počasno srce Sarajeva i vodi takmičarski žiri, dok Asgar Farhadi dolazi po retrospektivu, a festival otvara Pavlikovski filmom o Tomasu Manu.
- Emili Votson predvodi žiri takmičarskog programa igranog filma na 32. Sarajevo Film Festivalu i dobija Počasno srce Sarajeva.
- Iranski reditelj Asgar Farhadi takođe prima Počasno srce, uz retrospektivu svojih filmova.
- Festival se održava od 14. do 21. avgusta 2026, a otvara ga „Fatherland” Pavela Pavlikovskog.
- U žiriju su još Igor Bezinović, Sara Klimoska, Matijs Vouter Knol i Atina Rejčel Cangari.
Postoji jedan kadar u „Slomljenim talasima” Larsa fon Trira u kojem Emili Votson gleda pravo u kameru, bez šminke i bez zaštite, i taj pogled od pre tri decenije verovatno je razlog zašto njeno ime na čelu jednog žirija zvuči kao obećanje, a ne kao protokolarni potez. Sarajevo Film Festival ove godine postavlja upravo nju za predsednicu žirija takmičarskog programa igranog filma, i uz tu funkciju joj dodeljuje Počasno srce Sarajeva, nagradu koja se ovde ne deli olako.
Reč je o 32. izdanju festivala, koji se održava od 14. do 21. avgusta, u onom delu kalendara kada se regionalna festivalska kola konačno okrenu ka Sarajevu, posle Kana i pre jesenjih velikih smotri. Votson u karijeri ima raspon koji retko ko drži zajedno, od surove intime kod fon Trira, preko „Rekvijema za jedan san” i „Anđela u Americi”, do televizijskog „Černobilja” u kojem je odigrala savest cele serije. Takav biografski luk daje njenom predsedavanju težinu koja se ne meri crvenim tepihom.
Zašto baš Votson i Farhadi u istoj godini?
Odgovor je u onome što festival pokušava da poruči o sopstvenom ukusu. Uz Votson, Počasno srce Sarajeva dobija i Asgar Farhadi, iranski reditelj čiji su „Rastanak” i „Trgovački putnik” doneli dva Oskara i, važnije, jedan prepoznatljiv moralni nemir u kojem nema čistih krivaca ni nevinih žrtava. Njegova retrospektiva postavljena je tako da publika može da isprati kako se ta rediteljska poetika gradila film po film, od kamernih porodičnih drama do priča koje pod pritiskom pucaju po šavovima etike.
Spajanje Votson i Farhadija u istom programu nije slučajno. Oboje pripadaju onoj vrsti autora i izvođača koji radije postavljaju pitanje nego što nude odgovor, i taj zajednički imenilac govori više o uređivačkoj nameri festivala nego bilo koja zvanična izjava. Sarajevo se, čini se, ponovo pozicionira kao mesto gde se film gleda ozbiljno, bez potrebe da se glamur pravda umetnošću ili obrnuto.
Uz predsednicu, žiri čine reditelj Igor Bezinović, glumica Sara Klimoska, filmski selektor Matijs Vouter Knol i rediteljka Atina Rejčel Cangari, sastav koji pokriva i regionalni i širi evropski senzibilitet. Njihov zadatak nije zahvalan: takmičarski program u Sarajevu tradicionalno meša etablirana imena sa debitantima iz regiona, pa je odluka o Srcu Sarajeva za najbolji film uvek i mala izjava o tome kuda bi ovdašnja kinematografija trebalo da ide.
Šta otvaranje festivala govori o njegovom smeru
Festival otvara „Fatherland” Pavela Pavlikovskog, poljskog reditelja koji je „Idom” i „Hladnim ratom” pokazao da crno-bela slika i tišina mogu da nose ceo istorijski teret. Ovoga puta se bavi Tomasom Manom, nobelovcem čiji je život sam po sebi dramaturški materijal, između evropske kulture i njenog sloma. Otvaranje takvim filmom nije neutralan izbor, jer festival njime najavljuje da će se baviti prošlošću koja odbija da prođe.
Ono što ostaje da se vidi jeste kako će se taj ozbiljni ton održati kroz nedelju dana projekcija, gostiju i, neizbežno, festivalske vreve. Sarajevo je odavno naučilo da spoji svečanost i lakoću, ali kombinacija Votson, Farhadija i Pavlikovskog postavlja lestvicu visoko već pre nego što se ugase svetla u prvoj sali. Da li će ovogodišnji pobednik opravdati društvo u kojem se našao, ili će nas festival, kao i obično, iznenaditi nekim imenom koje sada još ne izgovaramo?
