BupBap festival: od Farinelija do rejva u Beogradu

Na plakatu BupBapa devojka duva roze balon od žvakaće gume, a ka balonu se pruža tanak drveni štapić, taman toliko blizu da se unapred zna šta sledi. Za festival koji počinje Stravinskim i završava se rejvom, to je prilično iskren autoportret.

BupBap je skraćenica za Beogradsku umetničku platformu, i, kako objašnjava idejna tvorkinja, ista skraćenica radi i na srpskom i na engleskom. Prvo izdanje traje od 29. septembra do 15. oktobra, na više lokacija u Beogradu, a program objavljen ovih dana konačno je zamenio najavu bez sadržaja spiskom datuma, prostora i imena. To je i razlog zašto o festivalu sada uopšte ima šta da se piše.

Iza platforme stoji Olja Džejkobs, osnivačica i selektorka, koja je sa kolegama krenula od ideje da grad nema festival u kome bi se barokna vokalna tradicija, savremeni performans i klupska kultura našli u istom programskom luku.

„Naš festival, pre svega, okuplja mlađu generaciju umetnika i otvara prostor za susrete različitih muzičkih pravaca, umetnosti, ideja i perspektiva. Posebnu vrednost predstavljaju porudžbine novih dela, jer verujemo da festivali treba da doprinose istraživanju i stvaranju novog repertoara. Ponosni smo i na bogat edukativni segment, jer ćemo otvoriti brojne teme na muzičkim razgovorima koje su još uvek tabu u našoj sredini”, rekla je Džejkobs.

Porudžbina je ovde ključna reč, i o njoj nešto kasnije, jer je to jedina stavka u ovoj najavi koja festival razlikuje od dobro složenog koncertnog niza.

Kako izgleda program

• 29. septembra, Dorćol plac, koncertni performans „Između svetova” po konceptu violinistkinje Tijane Milošević, u režiji Nikole Zavišića. Uz „Priču o vojniku” Igora Stravinskog i „Ozarenu noć” Arnolda Šenberga, izvodi se svetska premijera dela „Melodije prihvatanja” Juga Markovića, naručenog za ovu priliku. Program spaja muziku, teatar, ples i video rad.
• 7. oktobra, Katedrala Uznesenja Blažene Djevice Marije, „Barokna noć” inspirisana repertoarom čuvenog kastrata Farinelija. Peva kontratenor Vojteh Pelke, uz Gudače Svetog Đorđa i dirigenta Srboljuba Dinića.
• 11. oktobra, sala Beogradske filharmonije, „Sinergija”. Predvodi kontrabasista Strahinja Mitrović, ambasador mladih ovog izdanja, sa postdiplomcima sa londonskih akademija i učenicima Škole za muzičke talente iz Ćuprije. Diriguje Vuk Volkov Popović, gost je violončelista Dragan Đorđević Suzuki, a na programu je srpska premijera stava „O Albion” iz „Arcadiane” Tomasa Adesa, pored „Suvenira iz Firence” Čajkovskog, Elgarove „Introdukcije i Alegra” i Rosinijevog Dueta za čelo i kontrabas.
• 13. oktobra, Zappa baza, džez program „Skok” povodom sto godina od rođenja Majlsa Dejvisa i Džona Koltrejna. Svira džez oktet Fakulteta muzičke umetnosti, u aranžmanima Vladimira Nikolova.
• 14. oktobra, bioskop Balkan, „Zvučne niti”, autorski koncept Irine Dečermić, iz bloka posvećenog terapiji zvukom.
• 15. oktobra, Dorćol plac, predavanje psihijatra dr Aleksandre Damjanović o psihijatriji rejva i o tome zašto nam treba trans, posle kojeg sledi rejv žurka kojom se festival zatvara.

Uz to idu masterklasovi solista Beogradske filharmonije u prostoru u Dečanskoj, muzički razgovori i radionica sistemskih konstelacija dr Jelene Đorđević.

Zašto kastrat i rejv stoje na istom spisku?

Zato što je to jedini način da se program od sedamnaest dana ne raspadne na tri nepovezana večernja termina. Farineli i klupski trans nemaju zajednički repertoar, ali imaju zajedničku premisu, a to je stanje svesti koje muzika proizvodi na telu publike. Dr Damjanović to iznosi kao predavanje, Irina Dečermić kao koncert, a rejv na kraju kao praksu. Selekcija je, dakle, tematska, ne žanrovska, i po tome se BupBap razlikuje od uobičajenog domaćeg modela u kome se raznorodnost brani rečenicom da ima nečega za svakoga.

Ostaje pitanje koliko ta postavka izdrži u sali. „Između svetova” nosi najveći rizik, jer spaja četiri medija oko dva dela koja i sama traže punu pažnju, a Šenbergova „Ozarena noć” ne podnosi ilustraciju. Ako video rad počne da objašnjava partituru, veče se pretvara u prezentaciju koncepta.

Deo o mladima nije samo protokolarni. Mitrović o Adesovoj „Arcadiani” kaže:

„To je Ades napisao sa svojih 23 godine i simbolično je za taj koncert”, naglasio je Mitrović.

Uz to, festival je raspisao konkurs za idejno rešenje plakata za studente grafičkog dizajna i drugih vizuelnih umetnosti. Radovi idu na grupnu izložbu tokom festivala, a autor najboljeg rešenja dobija samostalnu izložbu tokom 2027. godine.

Vratimo se na porudžbinu. Naručeno delo je jedina stavka koja posle festivala ostaje da postoji, dok se ostatak programa svede na uspomenu i na fotografije. Markovićeve „Melodije prihvatanja” biće ili komad koji neko drugi zatim izvede, ili jednokratna svečanost otvaranja. Po tome, a ne po broju lokacija, prvo izdanje BupBapa vredi meriti.