Festival BupBap: od Farinelija u katedrali do rejva

Kontratenor koji u katoličkoj katedrali peva ono što je pre skoro tri veka pevao kastrat, i to u prostoru koji svakom tonu produži život za koju sekundu duže nego što bi mu produžila koncertna sala: to je slika kojom se najbrže objašnjava šta novi beogradski festival hoće da bude. Sedmog oktobra u Katedrali Uznesenja Blažene Djevice Marije Vojteh Pelka, uz Gudače Svetog Đorđa i dirigenta Srboljuba Dinića, izvodi program posvećen repertoaru Farinelija. Osam dana kasnije, na Dorćol Placu, isti festival se zatvara rejv žurkom.

Između te dve tačke stane sve ostalo, i upravo taj raspon je ono što festival BupBap nudi kao svoju glavnu tvrdnju. Skraćenica stoji za Beogradsku umetničku platformu, prvo izdanje traje od 29. septembra do 15. oktobra, a lokacije su razbacane po gradu, od Dorćol Placa i sale Beogradske filharmonije do Zappa Baze.

Osnivačica Olja Jacobs cilj platforme opisuje kao povezivanje različitih muzičkih pravaca i umetničkih disciplina, sa fokusom na mlade izvođače i na stvaranje novog repertoara kroz porudžbine kompozicija. Ta druga stavka je ozbiljnija nego što na prvi pogled deluje. Naručivanje dela je najskuplji i najmanje zahvalan posao u ovom poslu, jer publika za tu stavku ne kupuje kartu, a rezultat se ne vidi u sezoni nego u deceniji.

Šta zapravo znači luk od baroka do rejva?

Kurirani luk koji ide od barokne arije, preko Šenberga i Stravinskog, do plesnog podijuma nije nova ideja u Evropi, ali kod nas je i dalje redak potez, jer traži da isti tim ume da radi sa tri različite publike koje se međusobno slabo poznaju. Rizik je očigledan: takav program lako sklizne u puko nabrajanje žanrova, u katalog koji svakome nudi po nešto i nikome ništa celo.

Ono što ovaj raspored brani od te zamke je što se svaka večer vezuje za konkretan prostor sa svojim zvukom. Katedrala nije izabrana kao kulisa nego kao akustički instrument. Zappa Baza nije izabrana kao mesto gde se džez svira zato što tako treba, nego zato što se tamo svira uz publiku na dohvat ruke. Da li se luk zaista zatvara, videće se tek u oktobru, kada bude jasno da li je ista publika ostala do kraja ili se svake večeri menjala.

Program, tačku po tačku

• 29. septembar, Dorćol Plac: otvaranje koncertnom predstavom „Između svetova“, koja spaja muziku, pozorište, ples i video umetnost. Koncept potpisuje violinistkinja Tijana Milošević, režiju Nikola Zavišić, na programu su dela Arnolda Šenberga i Igora Stravinskog, a izvodi se i svetska premijera kompozicije „Melodije prihvatanja“ Juga Markovića, nastale po porudžbini festivala
• 7. oktobar, Katedrala Uznesenja Blažene Djevice Marije: „Barokna noć“, Vojteh Pelka i Gudači Svetog Đorđa pod upravom Srboljuba Dinića
• 11. oktobar, Beogradska filharmonija: „Sinergija“, sa kontrabasistom Strahinjom Mitrovićem, ambasadorom mladih festivala, i violončelistom Draganom Đorđevićem Suzukijem, pod dirigentskom upravom Vuka Wolkov-Popovića. Uz Adesa, na programu su i Elgar, Rosini i Čajkovski, a izvodi se srpska premijera dela „O Albion“ iz ciklusa „Arcadiana“ britanskog kompozitora Tomasa Adesa
• Zappa Baza: program „Skok“, posvećen stogodišnjici rođenja Majlsa Dejvisa i Džona Koltrejna, u izvođenju džez okteta Fakulteta muzičke umetnosti, sa aranžmanima Vladimira Nikolova
• 15. oktobar, Dorćol Plac: razgovor sa psihijatrom dr Aleksandrom Damjanović o uticaju muzike na svest, pa završni rejv

Uz koncerte idu i masterklasovi, muzički razgovori i programi iz oblasti terapije zvukom, među kojima su autorski koncept „Zvučne niti“ Irine Dečermić i radionica sistemskih konstelacija dr Jelene Đorđević. Raspisan je i konkurs za zvanični plakat festivala, radovi učesnika idu na grupnu izložbu tokom oktobra, a autor najboljeg rada dobija samostalnu izložbu tokom 2027. godine.

Zašto je bitno što je program objavljen sada

Ovde treba pogledati kalendar, ne repertoar. Početkom avgusta, kada je beogradska festivalska scena po pravilu najtiša, o ovogodišnjem Beer festu se i dalje zna gotovo ništa osim dva potvrđena koncerta na Ušću, a manifestacije koje se održavaju petnaest godina i dalje objavljuju imena nedelju dana pre početka. BupBap izlazi pred publiku skoro dva meseca ranije, sa imenima, datumima, salama i naslovima dela.

To je odluka koja mnogo govori o tome kome je festival namenjen. Publika koja kupuje kartu za kontratenora i za Adesa planira unapred, često i putuje, i njoj kasna najava ne znači ništa. Prvo izdanje se ionako ne meri posetom nego time da li će postojati i drugo, a jedini ozbiljan pokazatelj u tom smeru je da li će naručene kompozicije, poput „Melodija prihvatanja“, posle premijere završiti u nečijem repertoaru ili u fascikli.