Mokranjac od šeste do šezdesete: jubilej koji se proslavlja celom godinom
Šezdeseto izdanje Mokranjčevih dana u Negotinu, koje obeležava 170 godina od rođenja Stevana Stojanovića Mokranjca, najavljuje tri svetske premijere i ceo niz koncerata u svim mokranjčevskim školama širom Srbije.
Prvi koncert Godine Mokranjca odsviran je u martu, u sali Doma vojske. Beogradski madrigalski hor, pod palicom Bojana Suđića, izveo je „Drugu rukovet” u verziji koja od dvadesetak izvedbenih ansambala u poslednjih trideset godina nije bila čuta.
Septembarski festival, šezdeseto izdanje Mokranjčevih dana, samo je vrhunac celogodišnje proslave. Ona se odvija u svim mokranjčevskim školama u Srbiji, u dijaspori, i u ansamblima koji u svojim programima drže srpsku vokalnu tradiciju kao kompozicioni element.
Negotin ove godine ima ogroman zadatak. Gradić od jedanaest hiljada stanovnika u istočnoj Srbiji. Stevan Stojanović Mokranjac (1856, 1914) rođen je u toj kući pre 170 godina, i grad pod njegovim imenom drži festival koji nije propustio izdanje od 1966, čak ni tokom devedesetih kada su mnogi drugi prekinuli.
Jubilej je ove godine formalizovan u kalendaru Ministarstva kulture. Svaka opština sa muzičkom školom Mokranjčevog imena, a takvih je preko dvadeset, ima obavezu da organizuje minimum jedan koncert iz njegovog opusa.
Tri svetske premijere koje se najavljuju
Septembarski program traje od 13. do 19. septembra, po tradiciji. Najavljene su tri svetske premijere.
- Mokranjčeva liturgija iz 1903. Notni materijal pronađen pre dve godine u arhivu Pravoslavne crkvene opštine u Negotinu. Za izvođenje pripremio dirigent Bogdan Đaković sa Crkveno-pevačkim društvom „Branko” iz Niša
- „Apostrof na Mokranjca” mladog srpskog kompozitora Marka Karlečika, narudžbina festivala, radi sa istim narodnim motivima koje je Mokranjac koristio, ali kroz savremeni horski jezik
- Rekonstrukcija aranžmana „Treće rukoveti” za simfonijski orkestar, koju je 1937. napravio Petar Konjović, a koja u izvornoj formi nije izvedena pedeset godina
Trostruka premijerska ponuda za jedan festival je više nego što se obično dešava u srpskom muzičkom kalendaru. Srpska sezona ima dve do tri svetske premijere godišnje, najčešće raspoređene na različite manifestacije. Da se sve to okupi na Mokranjčevim danima jeste jubilejna odluka, ali i potvrda institucionalnog položaja festivala koji poslednje dve decenije nije imao stabilan budžet.
Kontekst u kome se proslava odvija
Mokranjac je u srpskoj kulturi imao specifičnu sudbinu. Prvi predsednik umetničkog odseka Beogradskog univerziteta. Prvi srpski kompozitor koji je radio sa folklornim materijalom na način koji nije bio folkloran, već kompozitorski.
Njegovih petnaest rukoveti, sastavljenih od narodnih pesama Srbije, Makedonije i Bosne, decenijama su bile osnov srpskog horskog repertoara. U poslednjih dvadeset godina, postale su i deo evropskog horskog kanona, što se vidi po izvođenjima u Berlinu, Briselu i Helsinkiju.
Godina Mokranjca dolazi u trenutku kada se srpska muzička infrastruktura, naročito horska, suočava sa generacijskim problemom. Hor RTS-a, jedan od malo profesionalnih horova u Srbiji, gubi članove brže nego što ih nadoknađuje. Univerzitetski horski studio u Beogradu već dve godine ima problem sa popunjavanjem.
U tom kontekstu, godina koja okuplja sve horske ansamble oko jednog imena nije samo proslava. To je i pokušaj da se podseti šta su uslovi postojanja jedne tradicije.
Kako Negotin to izvodi sam
Šezdeseto izdanje organizuje Dom kulture „Stevan Mokranjac” u Negotinu, sa zadatkom koji decenijama prevazilazi lokalne kapacitete.
Direktorka Doma kulture, Aleksandra Janković, u razgovoru za NG Portal rekla je da ovogodišnji budžet, podržan od Ministarstva kulture i pokrajinske odluke, omogućava ono što se uobičajenim sredstvima ne bi moglo. Naročito gostovanja velikih ansambala iz Vojvodine, koja koštaju.
Najavljeni su gostujući ansambli iz Beča, Sofije i Skoplja. Za festival koji se odvija u maloj sali (Mokranjčev dom u centru Negotina drži oko 400 mesta), to znači raspored koncerata u različitim prostorima grada, uključujući crkve i otvorene prostore.
Dom kulture izdaje i specijalan broj časopisa „Mokranjac”, ove godine 27. broj. Časopis od 1971. prati muzikološku misao oko Mokranjca, i deo je nasleđa koje je zaista institucionalno i koje nije lako razrušiti. To je važno za festival koji se s vremena na vreme i sam mora proveriti.
Zašto je Mokranjac još uvek slušljiv u 2026?
Pitanje koje će se na ovogodišnjim Mokranjčevim danima implicitno otvoriti nije samo komemorativno. Mokranjčeva muzika u sebi sadrži:
- folklorni jezik 19. veka
- harmonske odluke druge polovine 19. veka
- kompozicionu strukturu rane 20. veka
Da li je ta kombinacija još uvek slušljiva za ozbiljnog savremenog slušaoca, ili je predmet poštovanja koje se zapravo ne sluša?
Mokranjčeva muzika preživljava zato što nije nostalgična, nego što je tehnički precizna. Rukoveti su rađene sa kompozitorskim sluhom koji se može uvek prepoznati. Jedna „Druga rukovet” na velikoj sceni i danas može da pokrije pozornicu na način koji savremeni horski repertoar nije uspeo.
Šta mislite, da li kompozitor koji je radio sa narodnim motivima može da ostane u kanonu i kada se folklor pomera iz centralnog kulturnog mesta?
