Muzejski letnji bioskop: šest večeri stare budućnosti

Dvorište u Skenderbegovoj 51 preko dana je samo prolaz do stalne postavke, a šest večeri u avgustu biće bioskop pod otvorenim nebom. Muzejski letnji bioskop u Muzeju nauke i tehnike ide od 18. do 23. avgusta, i ovogodišnje izdanje je u celini revija naučne fantastike. Ulaz na sve projekcije je besplatan.

Raspored je svih šest dana isti i ima dva termina. U 17 časova su matine projekcije animiranih filmova za decu, u Galeriji igračaka, dakle u zatvorenom prostoru. U 20 časova se u dvorištu prikazuju igrani filmovi, a tu se ulazi iz Dobračine 51. Iz Muzeja nauke i tehnike su saopštili da je pripremljen „izbor filmova naučne fantastike starije produkcije”, i taj opis ovde nije ublažavanje nego doslovan podatak: nijedan večernji naslov nije mlađi od 1998.

Šest večeri, šest ideja o tome šta dolazi

Večernji program u dvorištu izgleda ovako:

• 18. avgusta, „20.000 milja pod morem” (1954)
• 19. avgusta, „Zapadni svet” (1973)
• 20. avgusta, „Tajna Jupiterovog meseca” (1981)
• 21. avgusta, „Dina” (1984)
• 22. avgusta, „Kontakt” (1997)
• 23. avgusta, „Mračni grad” (1998)

Između prvog i poslednjeg naslova stoje 44 godine filmske istorije. Najstariji film u selekciji star je 72 godine, najmlađi 12, i taj raspon je zapravo ceo dramaturški luk programa. Svaka od šest večeri nosi po jednu zamisao o tome kako će izgledati ono što tek dolazi, a nijedna od njih više ne mora da bude ubedljiva da bi bila zanimljiva.

Matine u Galeriji igračaka

Dnevni termin je namenjen deci i drži se animacije i porodične avanture:

• 18. avgusta, „Upoznajte Robinsonove” (2007)
• 19. avgusta, „Draga, smanjio sam decu” (1989)
• 20. avgusta, „Planeta s blagom” (2002)
• 21. avgusta, „Padaće ćufte” (2009)
• 22. avgusta, „Zatura: Svemirska avantura” (2005)
• 23. avgusta, „Big Hero 6” (2014)

Dnevni deo je izabran šire nego večernji, pa ide od „Draga, smanjio sam decu” iz 1989 do „Big Hero 6” iz 2014, koji je i najmlađi naslov cele revije. Ko dođe u 17 časova i ostane do kraja večernje projekcije, za jedan dan pređe put od animirane komedije za osmogodišnjake do žanra koji je decu odavno prerastao.

Zašto revija bez ijednog novog filma?

Zato što starija naučna fantastika ne stari kao ostali žanrovi. Kod nje se, uz priču, uvek vidi i rok trajanja same mašte koja ju je proizvela: koliko se tada verovalo tehnici, čega se bojalo i šta se smatralo dovoljno neverovatnim da uđe u kadar. „Dina” Dejvida Linča iz 1984 danas se gleda dvostruko, kao adaptacija i kao dokument o produkcijskim mogućnostima tog trenutka, i to drugo čitanje je često zanimljivije od prvog.

Zbog toga izbor prostora nije sporedan. Filmovi koji su nagađali budućnost prikazuju se u dvorištu ustanove čiji je posao da čuva ono što je od te budućnosti stvarno napravljeno, i to nekoliko koraka od eksponata.

Kuća koja pamti i drugu stranu priče

U zbirci Muzeja nauke i tehnike stoji podatak koji se dobro slaže sa nedeljom naučne fantastike. Rajko Tomović i Miodrag Rakić, profesori Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, započeli su 1963 godine rad na veštačkoj šaci, a iste godine je na Institutu Mihajlo Pupin konstruisan model prve protetičke robotske šake sa spoljnim napajanjem na svetu. Iz tog rada je 1967 godine izrasla Laboratorija za robotiku, prva u Jugoistočnoj Evropi.

Dakle, dok je na platnu tekla jedna verzija budućnosti, u istoj zgradi se čuva dokaz da je drugu, mnogo konkretniju, ovde neko već napravio. To je razlika između revije naučnofantastičnih filmova u multipleksu i iste takve revije u muzeju nauke.

Muzej je u Skenderbegovoj 51, otvoren od utorka do nedelje, od 11 do 18 časova, ponedeljkom ne radi. Šest večeri, dvanaest projekcija, nijedna karta.