Jirži Trtik u Beogradu: svetska premijera Zvuci i poetika

Zamislite scenu dovoljno malu da gudači i pijanistkinja gotovo dodiruju sintisajzer, dok se iza njih, na platnu, smenjuju crno bele fotografije stare skoro čitav vek. Nema podele na akustično i digitalno, nema najave da sada počinje “eksperimentalni deo”, samo jedan zvuk koji se gradi iz oba izvora istovremeno. Tako je zamišljen komad “Zvuci i poetika”, koji večeras, 4. septembra, u Češkom domu u Beogradu doživljava svetsku premijeru.

Delo je češki kompozitor Jirži Trtik napisao kao muzički odgovor na fotografije Josefa Sudeka i Jaromira Funkea, dvojice klasika češke moderne. Nastalo je tokom njegove umetničke rezidencije u Češkom centru Beograd, a neposredan povod bila je izložba “Pikseli i poetika”, koja spaja upravo te fotografije sa savremenim autorima što koriste veštačku inteligenciju i algoritamsku obradu slike. Kompozicija akustične instrumente spaja sa sintisajzerima, elektronikom i sound designom, i u tom smislu ne ilustruje izložbu nego joj odgovara istim jezikom kojim se ona bavi, jezikom preslikavanja stvarnosti kroz novi alat.

Trtik je kompozitor koji klasičnu tradiciju tretira kao materijal za dalju obradu, ne kao završenu formu. Njegova opera “Kafkino pismo ocu”, inspirisana životom i delom Franca Kafke, premijerno je izvedena u Narodnom pozorištu u Pragu 2024. godine, a sada se priprema i njeno izvođenje u Los Anđelesu. Na večerašnjem programu je i “Vltava Recomposed”, savremeno čitanje simfonijske poeme Bedržiha Smetane, dakle još jedan primer istog postupka: uzeti poznato delo i pustiti ga da zvuči drugačije nego što je publika navikla.

Šta rezidencija stvarno donosi, sem boravka u drugom gradu

Direktorka Češkog centra u Beogradu Lucie Orbok ovaj projekat opisuje kao dokaz da rezidencija nije samo administrativni termin za boravak umetnika u tuđem gradu:

Ovakvi projekti pokazuju koliko umetnička rezidencija može da bude više od boravka umetnika na drugom mestu. Omogućavaju susret ljudi, ideja i umetničkih scena, iz kojeg može nastati nešto potpuno novo. Drago nam je što je Jirži Trtik svoju novu kompoziciju napisao tokom rezidencije u Češkom centru i što će njena svetska premijera biti u Beogradu.

To nije samo protokolarna rečenica uz saopštenje. Program dokazuje tvrdnju sam po sebi: STRO.MY Ensemble za ovu priliku okuplja češke i srpske muzičare, pijanistkinju Ninu Honovu, perkusionistu i vibrafonistu Štjepana Hona, kontrabasistu Filipa Dokljanova i violinistu Miloša Stevanovića, i te veze nisu nastale zarad ovog koncerta nego mnogo pre njega. Trtik se sa Ninom Honovom upoznao dok je ona u Pragu još učila češki jezik, na istoj školi je studirao i njen suprug Štjepan Hon, a sa Filipom Dokljanovim se takođe upoznao tokom njegovih studija u Češkoj, pre nego što se Filip vratio u Srbiju da nastavi doktorske studije. Kompozitor tu ličnu istoriju i sam imenuje:

Srpski muzičari su me pratili kroz veliki deo mog profesionalnog života. Sa nekima sam počeo da sviram još tokom studija u Pragu, a danas zajedno nastupamo u Beogradu. To je za mene mnogo više od profesionalne saradnje. Balkan je za mene oduvek bio neka vrsta srdačne i kreativne baze.

Zašto baš veštačka inteligencija ulazi u priču o fotografiji

Izložba “Pikseli i poetika: Sudek, Funke i uticaj novih tehnologija na razvoj fotografije” otvara se istog dana, od 18 do 21 čas, ulaz besplatan, i postavlja pitanje koje je šire od modne teme dana. Orbok ga formuliše precizno:

Često imamo utisak da je veštačka inteligencija donela u fotografiju nešto potpuno novo. Istorija fotografije, međutim, pokazuje da su fotografi od samog početka menjali, stilizovali i preoblikovali stvarnost.

To je tačka na kojoj se izložba i koncert stvarno sreću. Sudek i Funke su fotografiju tretirali kao građu koju obrađuješ, ne kao neutralan zapis, i postavljanjem njihovih radova pored savremenih autora koji rade sa algoritamskom obradom slike, izložba tvrdi da je razlika stepena, ne vrste. Trtikova kompozicija radi isti potez u zvuku: uzima akustični instrument kao “istorijski” materijal i pušta ga da prođe kroz sintisajzer i sound design, bez potrebe da jedno opravdava drugo.

Koncert počinje u 19 časova u Češkom domu, na adresi Svetozara Markovića 79. Karta košta 900 dinara, u prodaji preko Gigstiksa i na blagajni Češkog doma. Za razliku od premijera koje se najavljuju kao događaj sam sebi dovoljan, ova nosi i objašnjenje zašto postoji, i to joj daje prednost nad običnom najavom koncerta: zna se odakle dolazi, zna se sa čim razgovara, i ostaje samo da se čuje da li zvuk zaista drži ono što izložba obećava.