FEST 2026: Ljubav koja traje, makar dve godine kasnila
Slogan festivala je pozajmljen iz naslova dokumentarca o samom FEST-u, a iza njega stoji sto filmova iz 54 zemlje, otvaranje u Sava centru i film Lordana Zafranovića o Jasenovcu.
Slogan koji je Centar beogradskih festivala izabrao za ovogodišnje izdanje nije nastao za potrebe marketinške kampanje, nego je pozajmljen iz naslova dokumentarnog filma. Dinko Tucaković je povodom tridesetog FEST-a snimio „Beograd i Fest: Ljubav koja traje”, i baš ta rečenica sada stoji na plakatu 53. izdanja. Festival, drugim rečima, ne smišlja novu formulu nego citira samog sebe, gest koji nosi i nostalgiju i priznanje da od ljubavi prema bioskopskoj dvorani u Beogradu, uprkos svemu, još nije odustao.
53. Međunarodni filmski festival FEST održaće se od 2. do 11. oktobra, potvrdio je za „Vreme” selektor Dragan Jeličić, pošto je odbor usvojio predloženu selekciju. U programu je više od 100 filmova iz 54 zemlje, deo njih stiže na svoju svetsku premijeru u Beogradu, a manji broj naslova je iz prošlogodišnje produkcije.
O poreklu te selekcije Jeličić je bio konkretan:
Neki od njih će na Festu imati svetsku premijeru. Na programu će biti filmovi iz ovogodišnje produkcije, a manji broj njih je iz 2025. Naravno da veliki broj filmova dolazi sa najvećih festivala, i sa nagradama na tim festivalima.
Rečenica o nagradama nije uzgredna: takvim izborom festival pokušava da se vrati u društvo velikih evropskih smotri, ne samo brojem naslova nego i njihovim rodoslovom.
FEST postoji od 1971. godine, a organizuje ga Centar beogradskih festivala (CEBEF), institucija koja u poslednjih nekoliko izdanja balansira između želje da vrati staru publiku i realnosti smanjenog budžeta. Prema pisanju „Vremena”, ovogodišnje izdanje dolazi posle dvogodišnje pauze, što slogan o ljubavi koja traje čita drugačije, pre kao izjavu upornosti nego kao trijumf.
Simboličniji od samog slogana je podatak da se otvaranje i gala program posle šest godina vraćaju u Sava centar, dok će ostale selekcije ići kroz devet beogradskih bioskopa. Sava centar je za generacije gledalaca bio sinonim za FEST, i povratak na tu adresu nosi poruku da festival ne želi da bude tek niz projekcija razbacanih po gradu, nego ponovo mesto na koje se ide, ne samo film koji se gleda.
Izbor filma kojim se festival otvara ide u istom pravcu ambicije. „Zlatni rez 42 (Djeca Kozare)” Lordana Zafranovića bavi se stradanjem dece u logoru Jasenovac 1942. godine, po scenariju koji je Zafranović sa Arsenom Diklićem napisao još 1986, a scenografiju za rekonstrukciju tog leta osmislio je Milenko Jeremić. Otvoriti veliki gradski festival filmom o Jasenovcu nije neutralan izbor: to je gest koji festival svesno postavlja u polje istorijskog sećanja i institucionalne kritike, umesto da otvaranje prepusti lakšem, gledanijem naslovu. Zafranović je uostalom već nagrađen na FEST-u, „Beogradskim pobednikom” 2023. godine, pa ovaj izbor deluje i kao potvrda kontinuiteta u odnosu festivala prema sopstvenom kanonu.
Ono što iz ovih najava još ne može da se proceni jeste da li će sto filmova iz 54 zemlje zaista doneti onaj kvalitet selekcije po kome je FEST nekad bio prepoznatljiv, ili će brojka ostati upravo to, brojka. Povratak u Sava centar i otvaranje filmom o Jasenovcu su odluke koje pokazuju ambiciju da se festival vrati sebi. Da li slogan o ljubavi koja traje opisuje stvarno stanje ili samo želju, pokazaće raspored projekcija kada bude objavljen, i publika u salama od 2. do 11. oktobra.
