FEST se selio iz februara: 53. izdanje stiže u oktobar
FEST se sa pedesetim trećim izdanjem iz tradicionalnog februarskog termina preseljava u oktobar, od drugog do jedanaestog, dok februarski mini-festival FEST Intro u Sava centru zadržava ulogu uvoda za nagrađene filmove sa svetskih festivala.
Red ispred Doma omladine u snegu. Sneg koji se topi pod stopalima onih koji čekaju kartu za noćnu projekciju Berlinala. Devet sala koje rade istovremeno u istom danu.
To je bio FEST u februaru, decenijama. Pedeset treće izdanje, najavljeno za 2. do 11. oktobra 2026, taj fevruarski okvir formalno prekida.
Centar za beogradske festivale (CEBEF) je odluku formalizovao u maju. U javnoj retorici razlog je izbegavanje konkurencije sa Beograd Film Festivalom, koji se sada redovno održava krajem januara i koji je u poslednje tri sezone privukao značajan deo iste publike.
Drugi razlog se ne pominje u zvaničnim saopštenjima, ali kruži po beogradskim kulturnim krugovima. CEBEF u oktobru može bolje da uskladi pripremne tranše Sekretarijata za kulturu, jer se februar tehnički vodi kao prvi kvartal, pa se sredstva moraju obezbediti u prethodnoj godini.
FEST Intro kao prelazno rešenje
Da publika koja je decenijama vezana za februar ne bi ostala bez ičega, CEBEF je u februaru organizovao FEST Intro.
Dvodnevni program, 25. i 26. februara, u Sava centru. Slogan: „Izvinite na prekidu programa”, što je već po sebi ironija na sopstvenu adresu, jer prekid se odnosi na instituciju, ne na gledaoce. Prikazana su četiri filma sa ukupno 12 oskarovskih nominacija i nagradama iz Kana, Berlina i Venecije.
Među njima:
- „Glas Hind Ražab”, nominovan za Oskara za najbolji međunarodni film, sa nagradom publike u San Sebastijanu i nagradom žirija u Veneciji
- „Sentimentalna vrednost”, sa devet nominacija (najbolji film, međunarodni film, režija, originalni scenario)
- dva preostala naslova iz iste festivalske sezone
FEST Intro je u suštini kondenzovani podsetnik da Beograd ima festival koji prati svetske naslove. Tri ili četiri filma u jedan vikend, što za grad ove veličine deluje skromnije nego što bi trebalo. Zagreb u istom terminu radi puni program sa preko osamdeset naslova.
Sale su bile popunjene. Publika nije izgubljena, ali jeste razdvojena.
Šta se očekuje od jesenjeg FEST-a
Oktobarski termin direkciji daje vremenski prostor da uveže filmove koji su se u maju (Kan) i septembru (Mostra u Veneciji) već potvrdili kao važni autorski naslovi sezone.
To otvara mogućnost da se na 53. FEST-u nađu najnoviji Cristian Mungiu (Zlatna palma 2026), Andrej Zvjagincev (Grand Prix), Pavel Pavlikovski i Lukas Dhont, kao i drugi autorski naslovi druge polovine 2026.
Prema neformalnim najavama, glavni program obuhvata oko 60 filmova. Program „Frontalni”, koji je u prethodnim izdanjima nosio jednu rediteljsku retrospektivu godišnje, ove godine donosi šest filmova Andjeja Holanda snimanih u dijaspori od 1981. naovamo. Holandova retrospektiva planira se u sali Kolarac, jednoj od istorijskih sala festivala.
Šta Beograd dobija oktobarskim festivalom
Oktobar je za beogradsku publiku tradicionalno mesec sajma knjiga, ove godine od 17. do 25. oktobra. Direkcija festivala kaže da preklapanje neće biti potpuno, jer FEST završava 11. oktobra, šest dana pre otvaranja sajma.
Ipak, mart i oktobar postaju dva najgušća meseca u beogradskom kulturnom kalendaru. Sajam knjiga, BELEF koji se završava 17. septembra, FEST koji počinje petnaest dana kasnije.
Pitanje je da li takva koncentracija šteti pojedinim festivalima. U većini evropskih gradova kalendar je ravnomernije raspoređen po sezonama. Beograd je ove godine svesno gurnuo skoro sve velike kulturne događaje u period od juna do oktobra, što za publiku znači gustinu, ali i izbor.
Kraj jedne februarske tradicije
Sneg. Dugi redovi. Sale koje rade dvanaest sati. Noćna projekcija u jedan posle ponoći. Rasprave koje se nastavljaju po kafanama oko Doma sindikata.
To je bio FEST u zlatnim sedamdesetim, osamdesetim i ranim dvehiljaditim. Premeštanje na oktobar znači da se ta atmosfera neće lako reprodukovati, jer oktobar nudi drugi meteorološki okvir, drugu publiku, drugi raspored grada.
Direkcija obećava da se publika neće izgubiti. Za festival koji menja termin prvi put posle pola veka, to je obećanje teže od kratke najave.
Da li jedan festival može da promeni termin a da zadrži publiku?
Pravi test neće biti prvo izdanje u novom terminu. Prvo izdanje uvek ima napredne resurse, pojačan marketing, kuriozitet publike. Drugo izdanje je ono koje se proverava bez vetra u leđa, kada novost izbledi, a institucija ostane sama sa svojim izborom.
FEST ima autorski ugled i institucionalni kapacitet da preživi ovu promenu. Pitanje je da li jesenji termin može da postane prepoznatljiv onako kako je to bio februarski, ili će tek biti termin u kome se festival drži, ali se više ne događa kao iskustvo grada.
Šta mislite, da li jedan filmski festival sa pola veka tradicije može da promeni termin a da pri tom ne izgubi svoju kulturnu poziciju u gradu?
