Martovski festival počinje večeras sa 26 premijera
Dvostruko, 72. i 73. izdanje festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma traje do 27. septembra u Domu omladine Beograda, otvara ga srpska premijera filma „Priča o Silijanu” Tamare Kotevske.
Čovek na napuštenoj deponiji pronalazi belu rodu koja ne može da leti. Selo iza njega je gotovo prazno, porodice su otišle za poslom u inostranstvo, a on ostaje da neguje pticu dok se njegov sopstveni život raspada na isti način na koji se raspada i zajednica oko njega. Ta scena je uvod u film „Priča o Silijanu” Tamare Kotevske, i njome večeras u 19 sati, u Velikoj sali Doma omladine Beograda, počinje 72/73. Martovski festival.
Reč je o srpskoj premijeri filma koji je svetsku premijeru imao u Veneciji 2025. godine, a severnoameričku u Torontu. „Priča o Silijanu” (Severna Makedonija, SAD, Velika Britanija, 2025, 81 minut) prati zemljoradnika Nikolu koji se, dok mu porodica odlazi u Nemačku, sam bori sa posledicama novih vladinih politika i nemogućnošću da proda ni useve ni zemlju. U rodi koju pronalazi na deponiji film gradi ogledalo za čoveka čiji je prirodni tok života prekinut, a selo koje se prazni postaje pozadina za priču o migracijama, klimatskim promenama i onome što ostaje kada zajednica ode.
Zašto je ovo dvostruko izdanje
Martovski festival, najstarija manifestacija posvećena dokumentarnom i kratkometražnom filmu u Beogradu, ove godine izlazi u spojenom, 72/73. izdanju. Program objedinjuje domaće i međunarodne filmove iz dve godišnje takmičarske selekcije, ali nagrade ostaju odvojene: dodeljuju se posebno za 72, a posebno za 73. izdanje. Na programu je ukupno 26 premijera, svetskih, regionalnih, srpskih i beogradskih, raspoređenih kroz takmičarske kategorije dokumentarnog filma do i preko 50 minuta, eksperimentalnog filma i video umetnosti, animiranog filma, kratkog igranog filma i međunarodne konkurencije kratkog filma. Festival traje sedam dana, do 27. septembra, a ulaznice po ceni od 500 dinara mogu se kupiti na blagajni Doma omladine Beograda, preko mreže eFinity i na internetu.
Rediteljka koja otvara ovo izdanje nije nepoznato ime na velikim festivalima. Tamara Kotevska je, zajedno sa Ljubomirom Stefanovim, potpisala „Zemlju meda”, dokumentarac koji je 2019. na Sandensu osvojio tri nagrade, uključujući Veliku nagradu žirija za najbolji svetski dokumentarni film, i koji je potom dobio dve nominacije za Oskara, za najbolji dokumentarni i za najbolji međunarodni film. „Priča o Silijanu” je njen sledeći korak u istom pravcu, prema temama koje je ranije samo nagovestila: odnos čoveka i prirode posmatran kroz sudbinu jedne zajednice koja nestaje.
Ono što spaja izbor otvaračkog filma i program festivala uopšte jeste interesovanje za granicu između ličnog i kolektivnog gubitka. Nikolina priča nije samo priča o jednom čoveku i jednoj ptici, nego o selu koje se, kao i mnoga druga u regionu, prazni jer mladi odlaze, a stari ostaju da čuvaju ono što više nema kome da se prenese. Ta tema se, u drugačijim registrima, provlači i kroz ostatak selekcije, u kojoj se, prema najavi organizatora, nalaze i filmovi koji preispituju istorijske događaje i zaboravljene ličnosti, kao i ostvarenja koja se poigravaju svakodnevicom kroz humor.
Festival, osnovan pre više od sedam decenija, ove godine dobija i potvrdu institucionalne posvećenosti u rečima svog rukovodstva. Nikola Rajičić, predsednik Odbora Martovskog festivala, u saopštenju povodom otvaranja kaže:
„U vremenu koje pred nas postavlja brojne izazove, sa posebnim zadovoljstvom i ponosom dočekujemo još jedno izdanje Martovskog festivala.”
Rajičić dodaje i da festival nije samo nastavak manifestacije, nego obaveza prema samoj istoriji filma:
„Očuvanje festivala nije samo pitanje nastavka jedne manifestacije. To je naša odgovornost prema istoriji filma, prema autorima koji stvaraju danas i prema budućim generacijama.”
Slično govori i Vanja Vulević, vršilac dužnosti direktora Doma omladine Beograda, ustanove koja je organizator i izvršni producent festivala:
„Kao stalna manifestacija u oblasti kulture Grada Beograda, Martovski festival decenijama doprinosi razvoju i afirmaciji dokumentarnog i kratkometražnog filma.”
Iza tih rečenica stoji i praktičan podatak: Grad Beograd je glavni pokrovitelj festivala, uz Ministarstvo kulture Republike Srbije i Filmski centar Srbije, što dvostruko izdanje čini i pitanjem kontinuiteta finansiranja jedne od najstarijih filmskih smotri u Evropi, ne samo pitanjem programa.
Za publiku koja voli dokumentarni film, večerašnje otvaranje nudi nešto retko: priliku da se film koji je već prošao Veneciju i Toronto pogleda pre nego što stigne u redovnu bioskopsku distribuciju, ako uopšte stigne. Za sve ostale, sedam dana koji slede nose 26 premijera i selekciju koja, sudeći po najavljenim temama, ne beži od neprijatnih pitanja o tome ko ostaje, a ko odlazi, kada jedna zajednica počne da se prazni.
