Luka Kecman bira predstave za 72. Sterijino pozorje

Fotelja selektora Sterijinog pozorja u poslednje tri godine nikad nije ostala u istim rukama duže od jedne sezone, i festival to ovog puta samo potvrđuje, bez okolišanja: mesto pripada Luki Kecmanu, teatrologu i profesoru Akademije umetnosti Univerziteta u Banjoj Luci, kog je Upravni odbor izabrao na sednici 17. septembra. Odluka je saopštena tek 21. i 22. septembra, ali njen značaj se ne meri brzinom objave nego onim što sledi iz nje: Kecman će za takmičarski program 72. Sterijinog pozorja, zakazanog od 26. maja do 3. juna 2027. u Novom Sadu, birati između sedam i devet predstava nastalih po domaćim dramskim tekstovima, uz najviše tri naslova za međunarodnu selekciju „Krugovi”.

Na tom mestu menja Svetislava Bulu Gončića, koji je ovogodišnje, 71. izdanje festivala, sastavio od osam predstava u takmičarskom programu, dok „Krugovi” te godine uopšte nisu održani. Pre Gončića je dve uzastopne sezone, 69. i 70., birala pozorišna kritičarka Ana Tasić. Tri selektora u tri godine nije znak nestabilnosti, nego ustaljene politike festivala: svaki mandat traje kratko, po pravilu jednu sezonu, i svaki novi izbor menja optiku kroz koju se gleda domaća dramska produkcija pre nego što ta optika stigne da se ponovi i pretvori u naviku.

Kecman u tu ulogu dolazi sa biografijom koja je akademska koliko i pozorišna. Rođen je 1962. u Novom Sadu, gde je diplomirao i magistrirao srpsku književnost i jezik, a doktorirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, tezom o Petru Kočiću na sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske. Od 1987. do 1995. vodio je Pozorište mladih „Palčić” u Novom Sadu i bio predsednik Književne omladine Novog Sada, a kasniju karijeru gradio je na Akademiji umetnosti u Banjoj Luci, gde je redovni profesor i gde je prošao kroz funkcije dekana i prorektora. Prema zvaničnoj biografiji te akademije, režirao je blizu 40 naslova domaćih i stranih autora u pozorištima Srbije i Republike Srpske, objavio je preko 150 pozorišnih kritika, a potpisuje i dramske tekstove „Izvolite u cirkus”, „Igrate li šah”, „Bajka o bajci” i „Čarobna česma”, kao i dečju seriju „Svetski sudar bajki” za Televiziju Novi Sad.

Ono što taj profil donosi festivalu nije samo novo ime nego i drugačija ravnoteža moći u samom biranju: Kecman nije prvenstveno rediteljska poetika koja bira srodne sebi, nego akademski pogled koji dolazi iz institucije van Srbije, sa iskustvom koje prelazi granicu i vraća se u nju kroz doktorat urađen u Beogradu o piscu vezanom za Republiku Srpsku. To je, u post-jugoslovenskom kontekstu u kom Sterijino pozorje odavno igra ulogu čuvara kanona domaće drame, izbor koji širi definiciju „domaćeg” pre nego što je suzi. Da li će se to osetiti u samoj selekciji, dakle u tome koje će predstave ući u sedam do devet mesta takmičarskog programa, saznaće se tek kada Kecman objavi svoj izbor, verovatno u prvim mesecima 2027. Do tada je izvesno samo jedno: posle Tasić i Gončića, festival je ponovo promenio adresu ukusa, i to je, u instituciji koja svoj kredibilitet gradi na kontinuitetu, sasvim namerna odluka.