„Sa druge strane jastuka“: Bajagin mjuzikl na BELEF-u
Pozorište na Terazijama 12. septembra u Sava centru igra mjuzikl sastavljen od 30 pesama Momčila Bajagića Bajage, u režiji Juga Radivojevića, kao deo 33. Beogradskog letnjeg festivala.
Ploča koju je Momčilo Bajagić Bajaga objavio 1985. godine zvala se „Sa druge strane jastuka“. Isto ime danas nosi mjuzikl Pozorišta na Terazijama, koji se 12. septembra u 20 časova igra u Sava centru, u okviru 33. Beogradskog letnjeg festivala. Pozajmljeni naslov nije samo lep omot za plakat. On unapred kaže kojim se metodom kuća služi: ne pravi se biografija autora, nego se njegov katalog uzima kao građa.
Okvir priče je terazijski trougao, onaj deo Beograda koji je jednoj generaciji bio i adresa i pozornica, a vreme su rane osamdesete. Kroz 30 pesama vodi se radnja o ljudima tog kruga, uz hor, balet i orkestar koji su, kako predstava insistira, sve vreme na sceni zajedno s glumcima. Taj detalj nije tehnikalija. On određuje kako će publika čuti pesme koje je do sada slušala isključivo iz zvučnika.
Ko potpisuje predstavu
Režiju potpisuje Jug Radivojević, tekst i dramaturgiju Stevan Koprivica, a aranžmane i dirigentsku palicu Aleksandar Sedlar. Koreografiju je radila Milica Cerović, kostime Tatjana Radišić, a scenografiju Aleksandar Denić, ime koje se poslednjih petnaestak godina češće sreće na nemačkim scenama nego na domaćim, pre svega kroz dugu saradnju sa rediteljem Frankom Kastorfom. Kada takav scenografski plan uđe u domaći mjuzikl, to je vest sama po sebi, jer se estetika koja je kod Kastorfa služila razgradnji ovde stavlja u službu žanra koji po pravilu traži čistu i brzu sliku.
U podeli su, između ostalih:
- Slaven Došlo
- Milena Živanović
- Danijel Korša
- Žarko Stepanov
- Vladan Savić
- Igor Damnjanović
- Elizabeta Đorevska
- Kristina Savić
Zašto je Bajagin katalog zahvalan za pozorište
Zato što je pisan u trećem licu. Bajagine pesme iz tog perioda uglavnom imaju junaka, mesto i sitnu radnju, pa se u njima već nalazi ono što dramaturg mora da izmisli kada radi sa ispovednim autorom. Koprivičin posao nije da pesmama doda smisao, nego da između njih napravi prohodan dramaturški luk, a to je kod ovakvih predstava tačka na kojoj se najčešće puca. Trideset naslova je mnogo, čak i za predstavu koja traje ceo večernji termin.
Šta se menja kada predstava izađe sa Terazija
Sala Sava centra je znatno veća od matične scene, i to nije samo pitanje broja sedišta. Mjuzikl koji je sklopljen za kutiju u kojoj se čuje šapat mora u velikoj dvorani da preraspodeli sve, od tempa razmene replika do balansa između orkestra i glasa, a živi orkestar na otvorenoj sceni tu nije komotan izbor nego rizik koji se preuzima svesno. Otud i pitanje s kojim se ovakvo gostovanje gleda: da li se urbana minijatura širi ili se razvodnjava kada dobije prostor za koji nije rađena.
Ima i jedna ironija u samoj geografiji. Predstava o terazijskom trouglu, koju igra kuća sa Terazija, seli se preko reke, u dvoranu podignutu kao suprotnost svemu što taj trougao znači. Ako režija to iskoristi, dobija sloj koji na matičnoj sceni nije mogla ni da ima.
Karte i termin
Ulaznice se prodaju na prodajnim mestima Ticket Visiona i onlajn, preko sajta tickets.rs. Termin je jedan, 12. septembar, što ovo izvođenje čini festivalskim događajem, a ne gostovanjem u nizu.
Za BELEF, koji ove godine ima 33. izdanje, izbor domaćeg mjuzikla umesto uvoznog naslova je odluka o programskoj politici, ne o repertoarskoj rupi. Vredi je videti u toj tački, a ne u nostalgiji koju ime Bajaga automatski aktivira.
