Sava centar leti u nebo: Cigani otvaraju 33. BELEF posle pet godina mira
Beogradski letnji festival BELEF 20. juna otvara čuveni mjuzikl Cigani lete u nebo Pozorišta na Terazijama u Sava centru, predstavu koja se na domaćoj sceni izvodi 22 godine i bliži se 400. izvođenju.
Petnaest minuta pre osmog časa, 20. juna, na zapadnom platou Sava centra. Publika se okuplja u onoj specifičnoj beogradskoj formaciji koja se vidi samo kada se neki mjuzikl daje van uobičajenog terazijskog rasporeda.
Povod nije rutinski. „Cigani lete u nebo”, mjuzikl koji je prvi put izveden 22. juna 2003. i koji od tada nije izlazio sa repertoara, ovog puta otvara 33. Beogradski letnji festival, najduži kulturni događaj u letnjem kalendaru prestonice. Predstava je na pragu 400. izvođenja, što za jednu domaću pozorišnu produkciju nije skroman jubilej.
Festival traje od 20. juna do 17. septembra. Program organizator, CEBEF, čuva za postupne nedeljne najave, počevši od jula. Otvaranjem u Sava centru, koji je ove sezone ponovo otvoren posle decenijske rekonstrukcije, BELEF se vraća u svoj istorijski prostor.
Za festival koji je poslednjih nekoliko godina lutao između Doma omladine, Kombank dvorane i otvorenih scena na Adi i u Pionirskom parku, to je zaokret unazad. Direktor festivala je u izjavi rekao da im je važno da publika zna gde je BELEF. U kontekstu poslednjih pet izdanja, ta rečenica zvuči manje kao reklama, više kao priznanje.
„Cigani lete u nebo” kao otvaranje
Mjuzikl Pozorišta na Terazijama ima čitljiv glumački postav:
- Ivan Bosiljčić kao Loko
- Slobodanka Vlatković, Marko Marković, Ivana Knežević u ostalim ulogama
Njegova dugovečnost na sceni nije slučajna. Reč je o mjuziklu koji u srpskoj produkciji rešava nekoliko problema istovremeno.
- Ima jasnu naraciju, oslonjenu na sovjetski film Emila Lotjanua iz 1975, što gledaocu daje sigurnu emotivnu putanju
- Koristi romsku muziku aranžiranu za pozorišni orkestar, što se na sceni vidi kao spektakl koji ne traži od publike kompleksnu interpretaciju
- Daje glumcima mogućnost da istovremeno pevaju, plešu i glume, što je za mjuzikalsku formu suštinsko, a u srpskom pozorištu retko pošteno izvedeno
Bosiljčić je u poslednje dve sezone pravio refrene oko sopstvene javne slike, što za BELEF znači sigurnu prodaju karata u otvaranju. Direkcija očekuje rasprodate dve sale Sava centra. Cene karata su između 1.500 i 3.500 dinara, na liniji prošlogodišnjih festivalskih cena.
Šta sve nije „Cigani lete u nebo”
U ovogodišnjem otvaranju primetan je izbor predstave koja nije nova, nije premijera, nije produkcija festivala. „Cigani lete u nebo” je već postojeća predstava Pozorišta na Terazijama, koja se i bez BELEF-a redovno izvodi.
Ova praksa nije ovogodišnja inovacija, BELEF je koristi godinama. Finansijski razumljivo. Programski sporno.
Ako se BELEF otvara predstavom koju publika može da vidi u redovnom repertoaru, šta ga čini festivalom? Direkcija obično odgovara da BELEF nije isključivo produkcijska, već programska institucija, što znači da pravi izbor i kontekst za već postojeće produkcije.
Taj odgovor stoji u kulturnoj politici grada koji ima ograničena sredstva, ali se može preispitati. Jedan festival koji traje skoro tri meseca trebalo bi da letnjem kalendaru beogradske publike, koja u tom periodu većinom nije u gradu, doda nešto specifično. Trenutni program tu dodatu vrednost obezbeđuje samo delimično.
Sava centar kao mesto
Sava centar, posle rekonstrukcije koja je trajala od 2018. do 2025, sada radi sa novim akustičnim sistemom, novom rasvetom i potpuno izmenjenim mobilijarom. Velika sala prima oko 4.000 mesta i dobila je nove pulteve od orahovine.
Reakcije su mešane. Neki kritičari navode da nova rasvetna oprema, koju je projektovala finska firma, daje publici previše neutralan ton. Drugi smatraju da je akustika sada bolja od ranije za muzičke programe, što je za mjuzikl važno.
Otvaranje BELEF-a 20. juna je prva velika produkcija u novom Sava centru posle reotvaranja u februaru. Sala je do sada primala samo manje koncerte, pa festival uz vlastiti program nosi i institucionalnu funkciju, otvaranje nove faze Sava centra pred celokupnom kulturnom javnošću grada.
Da li BELEF i dalje ima razlog da postoji?
Pitanje koje se ovom prilikom otvara nije zlonamerno, ono prati festival decenijama. BELEF je u zlatnoj fazi devedesetih i ranih dvehiljaditih bio platforma koja je u Beograd dovodila evropske trupe. Danas je program u dobrom delu rearendžman već postojećih domaćih produkcija.
Direkcija ima razumljive razloge. Budžetske granice koje gradska vlast obnavlja u sve manjim ciframa. Smanjeno gostovanje stranih trupa zbog kursa. Manjak prostora koji bi omogućio rizično programiranje.
Otvaranje sa „Cigani lete u nebo” jeste mudra odluka u smislu publike. Ali do četrdesetog jubileja, koji dolazi za samo sedam sezona, BELEF će morati da definiše šta tačno radi, pre nego što ga sopstvena programska inercija zatekne neopravdanog.
Šta mislite, da li jedan letnji gradski festival može biti samo skup već postojećih produkcija, ili mora da pravi sopstvene premijere?
