Brankovina večeras slavi 200 godina Ljubomira Nenadovića

Kad se uveče 26. septembra 1826. u Brankovini rodio sin u kući prote Mateje Nenadovića, porodici nije trebalo da izmišlja mu poreklo za pamćenje. Ono je već postojalo, upisano dvadeset dve godine ranije, u noć kada je dahijski nož presekao život kneza Alekse Nenadovića i, kako istorija kasnije zapisuje, pokrenuo Prvi srpski ustanak. Dete je dobilo ime Ljubomir. Istorija književnosti će ga pamtiti kao čika Ljubu, danas se od tog rođenja navršava tačno dva veka, a Brankovina, selo desetak kilometara severno od Valjeva, večeras dobija centralnu proslavu u njegovu čast.

Ko organizuje proslavu i gde se sve dešava

Proslavu je za veče 26. septembra najavio ministar kulture Nikola Selaković, na čelu Organizacionog odbora formiranog povodom jubileja. Domaćini su Grad Valjevo, Matična biblioteka „Ljubomir Nenadović” i Narodno pozorište iz Beograda. Uz centralni događaj u Brankovini, u Gradskoj galeriji u Valjevu otvara se izložba Državnog arhiva Srbije posvećena Nenadoviću, a slična postavka je najavljena i na drugim adresama:

• Državni arhiv Srbije u Beogradu
• Republika Srpska, u Banjaluci
• Trebinje
• galerija Srpske pravoslavne crkvene opštine u Trstu

Za Crnu Goru, gde je Nenadović proveo značajan deo života i bio svedok poslednjih godina Petra II Petrovića Njegoša, dogovor oko izložbe zasad nije potvrđen.

Porodica koja je pisala istoriju pre nego što je Ljubomir napisao ijedan red

Otac, prota Matija Nenadović (1777-1854), bio je prvi predsednik srpske vlade, Praviteljstvujuščeg sovjeta. Deda, knez Aleksa Nenadović (1749-1804), pogubljen je u seči knezova, a to pogubljenje je i izazvalo ustanak koji je oblikovao modernu srpsku državu. Treći muškarac te loze koji se pominje uz jubilej je Jakov Nenadović (oko 1765-1836), vojvoda i jedan od najbližih Karađorđevih saradnika, koji je takođe predsedavao Praviteljstvujuščim sovjetom. Jakov nije bio Ljubomirov stric, kako se u prepričavanju lako pojednostavi, nego mlađi brat kneza Alekse: Ljubomirov prastric po dedi, a stric njegovog oca Mateje. Razlika za jednu generaciju, ali u porodici koja je čitava bila upisana u ustaničku istoriju, ni ta razlika nije sitnica.

Sam Ljubomir Nenadović bio je pisac, diplomata, profesor i ministar, predsednik Društva srpske slovesnosti i član Srpske kraljevske akademije, jedan od reprezentativnih glasova srpskog romantizma. Iza njega je ostalo, kako to ministar kulture formuliše, impozantno književno delo, ali i biografija čoveka koji je diplomatski posao i put kroz Crnu Goru pretvorio u godine bliskog poznanstva sa Njegošem, u vreme kada je vladika-pesnik već bio pri kraju života.

Šta je rečeno na sednici u Valjevu

Odluka o mestu i datumu pala je na konstitutivnoj sednici Organizacionog odbora u Valjevu, početkom avgusta. Selaković je tada, prema Tanjugovom prenosu, objasnio zašto je baš uveče 26. septembra izabrano za težište obeležavanja:

“Organizacioni odbor kojim sam danas predsedavao, doneo je odluku o organizovanju niza događaja i manifestacija, a najvažnije će se odvijati krajem septembra ove godine.”

Sednici su, uz ministra, prisustvovali gradonačelnik Valjeva, direktori Državnog arhiva Srbije, Narodne biblioteke Srbije i Narodnog muzeja Srbije, upravnik Narodnog pozorišta iz Beograda i direktor Matične narodne biblioteke u Valjevu, ustanove koja od ranije nosi Nenadovićevo ime. Program pred večerašnjom proslavom, prema najavi, uključuje i niz manifestacija naučnog, književnog i umetničkog karaktera, ne samo u Valjevu nego i šire po srpskom kulturnom prostoru.

Za grad koji već ima biblioteku sa Nenadovićevim imenom, večerašnje veče u Brankovini nije samo protokolarna obaveza jubileja. Vraća na mesto rođenja pisca čija se porodična istorija poklapa sa najranijom istorijom moderne Srbije, i čini to u selu koje dve stotine godina kasnije još uvek stoji tamo gde je i bilo.