Manasija dobija 463,9 miliona dinara za obnovu
Ministarstvo kulture potpisalo je u Despotovcu ugovor vredan 463,9 miliona dinara za manastir Manasiju, ukupno ulaganje u tri godine ide na milijardu i 46 miliona dinara pred jubilej 2027.
U Despotovcu je danas potpisan ugovor koji manastiru Manasiji donosi 463.910.000 dinara, sredstva koja Ministarstvo kulture ove godine usmerava u zaštitu i prezentaciju jednog od najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne arhitekture. Ugovor su potpisali ministar kulture Nikola Selaković i iguman manastira, protosinđel Pavle, a reč je o nastavku ulaganja koje je počelo decembra prošle godine.
Kada se saberu ta dva transfera, država je Manasiji u poslednjih devet meseci prenela 553.600.000 dinara. Sa sredstvima predviđenim za narednu godinu, ukupno ulaganje u trogodišnjem programu dostiže milijardu i 46 miliona dinara, iznos koji Ministarstvo kulture označava kao najveći koji je jedna vlada u Srbiji pojedinačno usmerila u zaštitu jednog kulturnog dobra u poslednjih nekoliko decenija.
“Ovo je najveći pojedinačni iznos koji je u neko kulturno dobro uložila naša država u nekoliko decenija”, rekao je Selaković prilikom potpisivanja ugovora u Despotovcu.
Novac ove godine ide na tri pravca: obnovu manastirske trpezarije, koju ministarstvo opisuje kao najmonumentalniju trpezariju Srpske pravoslavne crkve na teritoriji Srbije, rekonstrukciju manastirskih bedema i kula, i nova arheološka istraživanja delova kompleksa koji do sada nisu bili predmet sistematskog iskopavanja.
Razmere ulaganja postaju jasnije kada se stave u istorijski kontekst koji je ministar sam izneo: do 2025. godine, dakle u prethodnih 17 godina, država je Manasiji prenosila 34 puta manje novca nego u ovom trogodišnjem periodu. Reč je, drugim rečima, o promeni tempa, ne o postepenom rastu iste budžetske linije koja je decenijama stajala na mestu.
“Manasija je labudova pesma srpske srednjovekovne kulture”, rekao je Selaković, dodajući da manastir sledeću godinu, godinu Svetog despota Stefana Lazarevića, dočekuje u najvećoj obnovi do sada.
Datum nije slučajan. Naredne, 2027. godine, srpski rod obeležava 650 godina od rođenja i 600 godina od smrti despota Stefana Lazarevića, vladara koji je Manasiju podigao kao svoju zadužbinu i u njoj ostavio spomenik sopstvenoj vladavini. Selaković je podsetio da je despot, uz vojnu i državničku ulogu, iza sebe ostavio i pisano nasleđe, “Slovo ljubve” i “Zapis na kosovskom mramornom stubu”, kao i Zakon o rudnicima i Statut grada Novog Brda. Za njega je ministar rekao da “bio je veliki vitez Zmajevog reda, graditelj i pisac”.
Ministar je zahvalnost uputio i van svog resora: predsedniku Republike, predsednikovom savetniku Milošu Vučeviću i Ministarstvu finansija, na podršci koju je projekat dobijao kroz tri budžetske godine zaredom. Iza te formulacije o podršci stoji, u suštini, politička odluka da se kulturna infrastruktura van Beograda finansira u obimu koji do sada nije bio uobičajen, i Manasija je za sada njen najveći pojedinačni primer.
